EKONOMIJA

Još jedna istina o Titovoj ekonomiji: Jugoslavija je zaostajala čak i za zemljama Varšavskog pakta

"Nešto viši životni standard, koji su stanovnici Jugoslavije imali tokom sedamdesetih i delimično osamdesetih, u odnosu na zemlje istočne Evrope, posledica je ekonomski neracionalnog ogromnog zaduživanja zemlje nakon prvog naftnog šoka. Iluziju u znatno boljem životu na Istoku stvarala je i dostupnost određene robe"

U periodu od 1951. do 1990. godine, prosečan rast jugoslvoenske privrede iznosio je 4,5 odsto, a po tom pokazatelju Jugoslavija je bila bolja samo od Mađarske, čija je privreda rasla po prosečno jstopi od 4,3 odsto, a lošija od ostalih zemalja istočne Evrope, jedan je od zaključaka ekonomiste Gorana Nikolića, autora knjige "Razbijanje ekonomskih mitova".

"Nešto viši životni standard, koji su stanovnici Jugoslavije imali tokom sedamdesetih i delimično osamdesetih, u odnosu na zemlje istočne Evrope, posledica je ekonomski neracionalnog ogromnog zaduživanja zemlje nakon prvog naftnog šoka. Iluziju u znatno boljem životu na Istoku stvarala je i dostupnost određene robe, odnpsno konuzuimerskih navika sa Zapada, poput farmerki, koka-kole, i modernih automobila, dostupnost pop-kulture naročito iz Britanije i SAD", tvrdi Nikolić.

Jugoslovenska ekonomija je za dvadeset godina, zaključno sa 1980. godinom, godinom u kojoj je preminuo Tito, imala rast duga veći od 17 odsto godišnje, a to je posledica činjenice da je između 1970. i 1980. godine jugoslovenski trgovinski deficit strahovito rastao.

"A i pored odlaska velikog broja - više od milion Jugoslovena, ili više od 20 odsto radne snage - u takozvanu pečalbu, od 1970. do 1980. nezaposlenost se popela sa 7 na 12 odsto", tvrdi Nikolić.

Goran Nikolić i dalje stoji pri tezi da je 1979. godina bila najbolja. "Tada stojimo bolje od Rumunije, Mađarske, Bugarske i Poljske i tek je dva puta slabija od proseka Zapoadne Evrope. Tada kreće napredak koji nij brži od napretka ostatka istočne Evrope", kaže Nikolić.

"Kod nas nije retka tema o zaostajanju za razvijenim zemljama. Poneko čak utvrdi smo čitav vek u zaostatku. Oni iz privrede potenciraju da smo tri tehnološke generacije iza Zapada, mada nikada nije bilo nedvosmisleno pokazano kako su došli do te računice", tvrdi Nikolić.

Da bi došli do procene o našem zaostatku ovoga puta ćemo se poslužiti referentnom svetskom bazom podataka o nivoima dohotka po stanovniku izraženim u kupovnoj moći. Nije sporno da bi bolji pokazatelj bio realna indivudalna potrošnja (koja uključuje i javne usluge, poput školstva i zdravstva, koje ne plaćamo direktno). Međutim, ti EUROSTAT-ovi podaci postoje tek za nekoliko poslednjih godina. Izvsno je da bi naša zemlja, koja je 2014. po tom pokazatelju bila na 44% proseka EU, nešto bolje stajala nego uzimajući u obzir BDP po kupovnoj moći (2014. smo bili na 35% proseka EU).

Čuvena Medisonova baza podataka, gde je poslednja dostupna godina 2010, ukazuje da je BDP po kupovnoj moći prosečnog građanina Srbije na niovu istog indikatora za Francuza 1960. Dakle, kasnimo tačno pola veka. Za prosečnim Englezom kasnimo šest decenija, a za susednom Hrvatskom u kašnjenju smo deset godina. Budući da Medisonova baza podataka služi za upoređivanje realnih dohodaka kroz vreme i prostor ovo znači da smo, grubo posmatrano, dostigli standard zapadne Evrope od pre pola stoleća.

Ono što ohrabruje je da je zaostajanje kako se vraćamo dalje u prošlost bilo sve veće. Npr. 1930. bili smo tačno vek iza Francuza, što se i intiutivno čini realnim, imajući u vidu pored ostalog, impresioniranost Srba u 19. veku, pored ostalih i samog Kralja Milana, tom državom. Već 1960. zaostatak za Francuzima je smanjen na sedam decenija, a i u narednih dvedesetak godina bilo smo na putu smanjivanja gepa. Famozne 1979. prosečan Srbin imao je dohodak kao prosečan Francuz samo 23 godine ranije. Bio je to najbolji rezultat svih vremena (istina, za srednjovekovnu srpsku državu nemamo podatke). Već 1990, godine čuvenih reformi Ante Markovića, Francuska nam je bežala tri i po decenije. Potom se jaz proširivao do 2000, da bi od tada blago smanjivali zaostatak. Inače, vrlo slično zaostajanje je i za Nemačkom kroz vreme. Budući da se radi o dve najvažnije ekonomije kontinentalne (zapadne) Evrope u poslednja barem dva stoleća, poređenje sa ovim dvema zemljama daje širu sliku, tj. ukazuje na naš zaostatak za zapadom kontinenta.

"Sumarno, 1930. smo kasnili stoleće, a od početka 21. veka smanjujemo zaostatak, i sveli smo ga na pedeset godina 2010. Dakle, trend ukazuje da bi "približavanje" Zapadu trebalo da se nastavi. Možda zvuči ironično, ali ipak napredujemo."

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

 

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li biste vi imali seks na prvom sastanku?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd