EKONOMIJA

U siru nigde mleka,sokovi bez voća i salame koje mirišu na meso

Trikovi sa prodajom prehrambenih proizvoda, koji nas u startu asociraju na slične brendirane i veoma tražene artikle, sve su češći.

Tržište je preplavljeno obmanjujućim namirnicama, koje po svom sastavu i kvalitetu nisu ni blizu svom skupljem "parnjaku". Tako imamo sireve koji samo liče na sireve, jer mleka imaju u promilima, voćne sokove bez voća, salame koje samo mirišu na meso.... prenose Novosti

U mlekarskoj proizvodnji, recimo, sve češće nude razne varijacije sira fete, koje dosta odstupaju od prvobitne i prave recepture. Doduše izmenili su ime, pa ga neki zovu "fetiko", "fetino" i sl.

Na udaru su gotovo svi proizvodi, a posebno slani i slatki namazi, konzerve, sokovi, med, pa čak i neki mesni delikatesi... Školski primer te prevare svakako je "sir" sa viškom biljnih masti i vode, upakovan u proizvod pod poznatim i omiljenim brendom fete, samo nešto izmenjenog imena, prodaju u većini trgovina. Istina, po upola nižoj ceni, ali, kupci su obmanuti i ne dobijaju proizvod za koji misle da su dali novac.

- Neobavešten kupac nije ni slutio šta je unutra ubačeno, ali onim pažljivijim zapadne za oko da je to mast ili neka druga hemija upakovana u ambalažu sa nazivom koji liči feta siru - podelio je svoje iskustvo Beograđanin B. S. na društvenim mrežam.

- Navedeni obmanjujući proizvod kupljen je u jednoj od prodavnica u Beogradu. Na ambalaži piše "Fetiko" i to jasno navodi potrošača da je u pitanju feta sir, i takođe je logično da je proizvođač dao svoj upečatljivi naziv feta siru.

Naravno kada se pročita deklaracija piše da je u pitanju "mešovita hrana sa sadržajem proizvoda od mleka i biljnih masti"! Kakav je to mešovit proizvod i kakve to veze ima sa sirom? Ta mešovita hrana sadrži 66 odsto vode, biljne masti 16 odsto, obrano mleko u prahu 12 odsto, mlečni protein 4 odsto, kuhinjsku so, E471, konzervans E202, sirnu kulturu i sirilo...

- Kada se sve to analizira nije jasno ko je mogao takvom proizvodu, ako se tako može nazvati, dodeliti oznaku (*RS 20745*) i dozvoliti trovanje naroda, plus obmanu, jer je naziv proizvoda obmanjujući, a deklaracija nejasna - navode na "Tviteru". - Objašnjenje da je dodavanje aditiva u ove proizvode u granicama normale i dozvoljenim količinama, kao u EU, ne pije vodu.

Za sir od biljnih masti i sve ostale proizvode koji samo pakovanjem podsećaju na originalni proizvod, niko nije kažnjen. Njihove cene su najčešće znatno povoljnije, pa su zato često u korpama potrošača. A niže cene mogu da postignu samo nekvalitetnim sirovinama i kratkim ubrzanim rokom proizvodnje.

- Ne može biti sira bez bar pet do šest litara kravljeg ili najmanje tri litra ovčijeg mleka - kaže Branislav Spasov, poljoprivrednik sa Stare planine. Ide i so i sirilo. Ovčiji je od 500 do 600 dinara, a kravlji 400 dinara. A za stari punomasni prevreli sir potrebno je vreme. Sve ispod ovih cena nije sir, već neke mešavine ili ostaci od sira.

DŽEP DIKTIRA KVALITET

Udruženja potrošača veruju da domaćim kupcima nije dostupan vrhunski kvalitet. Dok god kvalitet proizvoda odgovara deklaraciji i ne sadrži štetne materije, nije problem.

- Postoje različiti nivoi kvaliteta, što se vidi i iz deklaracija proizvoda - kaže za naš list Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.

- Proizvođači sve češće prilagođavaju sastav proizvoda manje platežnom tržištu. Tako se ponude namirnica razlikuju, zavisno od lokacije, mesta stanovanja, standarda... Pre svega, kupovna moć određuje šta će se prodavati na rafovima. Svakom proizvođaču, koji želi da opstane na tržištu, bitno je da prodajnom cenom pokrije troškove. Ipak, da bismo znali šta jedemo, neophodne su nezavisne, uporedne superanalize kvaliteta hrane i uzimanje uzoraka pod šifrom. Samo tako može da se prikaže pravo stanje na tržištu.

MEŠOVITO NIJE MLEČNO

Mešoviti proizvodi od proteina mleka i biljnih masti, i ne mogu se stavljati u promet kao proizvodi od mleka, niti mogu nositi naziv proizvoda od mleka već se samo mogu naći pod određenim komercijalnim imenom, sa jasnom naznakom njihove prirode i porekla, kažu za "Novosti" u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

- Isto važi i za ostale mešovite proizvode, odnosno hranu koja u sebi sadrži sastojke koji nisu životinjskog porekla, a služe za supstituciju istih u gotovom proizvodu - dodaju u tom ministarstvu.

U proteklih godinu dana poljoprivredna inspekcija je uzela 216 uzoraka prehrambenih proizvoda biljnog porekla. U 12 slučajeva nije odgovarala deklaracija (ulje, kukuruzno brašno, konzervisano povrće, konditori, sokovi, hleb i kafa). U 2016. godini tokom 710 kontrola u toku kojih je kontrolisano i deklarisanje, u 69 slučajeva je utvrđena određena nepravilnost po ovom pitanju.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!