EKONOMIJA

Trećina Srbije živi od kladionice

Da kladionice polako zamenjuju kafiće, kafane i restorane ukazuje i procena da je broj radnika u ovim „priređivačima igara na sreću“ jednak trećini zaposlenih u ugostiteljskim radnjama.

Otkako je sa tanjira i čaše prešla na tiket, sreća je postala varljiva kategorija, ali dovoljno sigurna da kladionice iznedri u zasebnu privrednu granu.

– Do 20. jula 2016. registrovano je ukupno 1.750 kladionica u Srbiji. Zakonom o igrama na sreću predviđena je obaveza plaćanja naknada za odobrenje i priređivanje posebnih igara na sreću od kojih je po tom osnovu naplaćeno ukupno 1.579.499.385 dinara – kažu u Poreskoj upravi.

To znači da se samo od tih naknada u državnu kasu od kladionica slije čak 12,8 miliona evra godišnje.

U Udruženju priređivača igara na sreću (UPIS) ističu da je to samo deo nameta.

– Pored naknada plaćamo PDV, poreze i doprinose na plate i lokalne komunalne takse, kao i porez od 15 odsto na razliku između uplate i isplate, odnosno naknadu na svaki veći dobitak od 11.000 dinara. Na primer, prosečna taksa za isticanje firme u poslednje tri godine povećala se za više od tri puta pa sad iznosi oko 370.000 dinara godišnje – objašnjavaju u UPIS-u čije članice čine polovinu tržišta kladionica.

U većini kladionica pored najmanje tri radnika koji sede iza pulta za uplate tiketa, postoje i konobari, ljudi zaduženi za rulet ili poker aparate, menadžeri, sistem administratori, programeri i kvoteri pa grubom računicom se dolazi do brojke veće od 10.000 zaposlenih. Prema poslednjem istraživanju, u ugostiteljskim radnjama zaposleno je oko 35.000 radnika.

– Sličnost između kladionica i ugostiteljstva je, pre svega, u radu na crno. Na broj legalnih kladionica, pored ekonomskih prilika, utiče i kontinuitet i intenzitet delovanja inspekcije prema onima koji izbegavaju dažbine. Kada je ta akcija intenzivna i kontinuirana, onda broj legalnih raste, a čim se smanji kontrola niče veliki broj kladionica na crno – kažu u UPIS-u.

Prema broju legalnih kladionica u odnosu na broj stanovnika, Srbija je 19. u Evropi, naglašavaju u ovom udruženju.

– Pored zemalja EU veći broj kladionica po glavi stanovnika od nas imaju i sve zemlje regiona. Vlada mišljenje da imamo kladionice na svakom ćošku, a to je zbog toga što se ovakvi lokali otvaraju jedino na prometnim mestima. Koja je svrha da otvoriš kladionicu gde retko ko prolazi – pitaju se u UPIS-u.

Zbog krize pao promet za 25 odsto

– Potpuna je zabluda da kladionice cvetaju tokom krize pošto je, recimo, od 2009. godine zabeležen pad obima prometa igara na sreću za čak 25 odsto. Igre na sreću su najrazvijenije tamo gde ima para – ističu u UPIS-u.

Surova matematika

Kladioci

Pasionirani kladioničari reći će vam da je pogađanje sportskih rezultata, pre svega, jeftina zabava. Za svega 20 dinara stvarate kombinaciju snova kojom ćete zaraditi bar prosečnu platu u Srbiji. M. V. iz Beograda već godinama tikete popunjava skoro svakodnevno. „Ne mogu da gledam fudbalsku utakmicu ako se nisam kladio na nju. Uglavnom igram kombinacije, na šest-sedam tiketa uplatim po 200 do 300 dinara. Moj najveći dobitak dosad je 200.000 dinara“, priča M. V. „Kladionica je najpoštenija kocka. Igrao sam i elektronski rulet i poker na aparatima, ali tu je softver takav da retko dobijate. Kod klađenja toga nema“, objasnio je on za DW.

Oni određuju kvote

Možda i najinteresantniju, ali i najprimamljiviju funkciju u kladionici imaju takozvani kvoteri.

– Oni dobiju matematičke modele i onda po njima, ali na osnovu svog znanja i intuicije, određuju kvote za mečeve. Kako bi ostali u formi oni dobijaju i određeni novac za klađenje, a takođe imaju veliku platu koja se kreće oko 2.000 evra – objašnjavaju u centrali poznate kladionice.

Franšize

Veliki novac zarađuju, naravno, vlasnici svakog uplatnog mesta, profesionalno nazvani agenti franšize.

– Za otvaranje kladionice mora da se plati licenca od 4.000 evra. Zarađujem po procentima tako što od svake uplate za singl mečeve imaju dva odsto, za dubl četiri odsto, za tri, četiri ili pet utakmica pet odsto, a za više od pet meča sedam odsto. Od tog novca treba da isplatim plate zaposlenima, poreze, takse, kiriju ako iznajmljuje prostor, ali i održava aparate i nabavlja piće. U svakom slučaju, u proseku sam mesečno dobar za 1.000 evra – kaže jedan od agenata i dodaje da i kada se dogodi mesec pun dobitaka kladioničara minus nadoknađuje centrala, odnosno glavna filijala.

Kao banka

Svi se zanose da će „odrati“ kladionicu, što retkim srećnicima i pođe za rukom. Ipak, kladionica se ne oslanja na sreću, već na zakon brojki. Tako, na primer, ako se kladite na ishod četiri utakmice (fiksevi) na jednom tiketu, postoji 81 moguća kombinacija rezultata, od čega igraču samo jedna donosi dobitak, a ostalih 80 je u korist kladionice. Pravljenje kvota je matematika koja namešta da kladioničari u perspektivi ostavljaju kladionici novac. Niko ne primeti kada uloži sto dinara na tiket pa izgubi. Izgubite tako 50 puta, ali 51. put dobijete 4.500 dinara pa se radujete, a u stvari ste u minusu 500 dinara. Slično kao banka, samo što kladionica pare uzima odmah.

Igrač

Prosečan igrač koji se kladi na sportske rezultate ima od 25 do 40 godina, zaposlen je, sa srednjim ili visokim obrazovanjem, a na tiket troši između 20 i 180 dinara.

Zaposleni – od bakšiša do maksimalne nagrade

Kladionica izgleda svima može doneti sreću osim radnicima na uplatnim mestima čija dnevnica u proseku iznosi 1.000 dinara. S druge strane, zaposleni u IT sektoru mogu godišnje zaraditi maltene ko dobitnik maksimalne nagrade na tiketu – više od dva miliona dinara.

– Dnevnica mi je godinama bila 1.000 dinara da bih se jednog dana pobunio i tražio povišicu pa sad dobijam 1.200 dinara – kaže mladić za pultom jedne od kladionica. Većini radnika kucanje tiketa nije jedino zaduženje u kladionici, ali bez obzira na to – zarada je ista.

– Radim i na poker aparatima i još konobarišem pošto imamo u ponudi i piće. Bakšiš zavisi od dobitaka na kladionici. Dešava se da po nekoliko dana ne dobijem ništa, a na bakšiš može da se uzme 300 do 400 dinara – objašnjava radnik.

Dnevnica radnika je oko 10 evra, a bakšiš retko bude veći od 400 dinara

Posao se vodi kao stalan, ali mnogo toga ukazuje da i nije baš tako.

– Prijavljen sam na minimalac, a sve pare dobijam na ruke. Takođe, kada idem na bolovanje ili na odmor računa mi se dnevnica samo za one dane kada sam radio. Prosto ne smem da se razbolim jer ne znam od čega ću da živim – žali se momak.

Negde čak i radnici za pultom mogu da napreduju.

– Ako pokažu znanje na kompjuteru i motivaciju, mogu da budu prebačeni u centralu ili postanu menadžeri. Sistem administratori imaju platu od 600 do 800 evra, a programeri do 2.500 evra – objašnjava IT stručnjak u jednoj od kladionica.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!