Saturday, November 18, 2017

Osim merenja srednje brzine na naplatnim rampama na našim auto-putevima, najavljena je još jedna novina koju vozači jedva čekaju.

Osim merenja srednje brzine na naplatnim rampama na našim auto-putevima, najavljena je još jedna novina koju vozači jedva čekaju.

Reč je o pomeranje maksimalne dozvoljene brzine sa sadašnjih 120 na 130 kilometara na čas.

Primena prve očekuje se od 1. septembra, dok ćemo za ovu drugu morati da pričekamo. 

Na kojim deonicama je moguće voziti 130 km na sat biće poznato nakon analize 

Ideju je za ovakavu izmenu nedavno je iznela ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koja je rekla da je njeno ministarstvo već tražilo od MUP-a da izvrši procenu na kojim deonicama može da se poveća brzina. 

"Predloženo pomeranje ograničenja brzine na auto-putu sa 120 na 130 kilometara na čas nije jednostavan proces i za početak zahteva izmenu zakona Zakon o saobraćaju, jer po trenutnom, ograničenje na auto-putevima Srbije iznosi 120 kilometara na sat", kaže prodekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Dalibor Pešić. 

Nakon što bi se promenio zakon, usledila bi promena signalizacije na putevima. 

"Morala bi da se prilagodi saobraćajna signalizacija odnosno da se postave novi, adekvatni saobraćajni znaci", objašnjava Pešić. 

Ministarka Mihajlović se za povećanje maksimalne dozvoljene brzine zalaže zbog toga što, kako je rekla, na "Koridoru 10 imamo određene moderne i nove deonice na kojima može da se poveća brzina na 130 km na sat, a da to ne bude nebezbedno, kao i na Koridoru 11". 

Profesor Pešić kaže da naši auto-putevi nisu u toliko lošem stanju, tako da bi mogli da podnesu povećanje brzine, ali bi svakako morale da se naprave nove provere. 

"Trebalo bi da se pretresu projekti na osnovu kojih je rađena izgradnja auto-puta. Računske brzine pri izradi projekta uvek su veće od one dozvoljene na auto-putevima tako da mislim da to ne bi bilo preterano opterećenje, ali bi svakako neko trebao da se pozabavi tim proverama", ističe Pešić. 

Povećanje brzine, po njegovom mišljenju, najviše bi odgovaralo turistima i tranzitnim putnicima koji u velikom broju prolaze kroz našu zemlju, ali bi sa druge strane, uticali na bezbednost saobraćaja jer bi se, pri većim brzinama, povećao i rizik. 

"U zemljama kao što su Švedska ili Velika Britanija ograničenje na auto-putevima je 110 kilmetara na sat čime su rizici znatno smanjeni. Ipak, u tranzitnim zemljama koje se nalaze na bitnim saobraćajnicama, brzina je veća, pa je na primer u Hrvatskoj ograničenje 130 kilmometara na sat", zakljčuje Pešić. 

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja izjavio da struka treba ozbiljno da razmotriti predlog da se ograničenje brzine poveća sa 120 na 130 kilometara na sat. 

"Treba imati u vidu da veliki broj autoputeva u Evropi ima tri i više saobraćajnih traka, dok naš ima dve. Treba takođe imati u vidu i stanje kolovoza, opšte stanje našeg voznog parka. Stručnjaci, pre svega saobraćajne i građevinske struke, treba da se izjasne o tome. Jedno od mogućih rešenja bilo bi, na primer, da ostane opšte ograničenje od 120, ali da se zakonom dozvoli da se, izuzetno, na nekim deonicama to ograničenje poveća na 130",predlaže Okanović. 

Imajući u vidu da je na naplatnim rampama počela da se očitava prosečna brzina svakog vozila (čije će prekoračenje početi da se kažnjava od septembra), dovodi se u pitanje kako će ove dve novine funkcionisati zajedno. Odnosno, šta bi se onda uzimalo kao granica dozvoljene brzine, s obzirom na to da bi na nekim deonicama moglo da se vozi do 120, a negde do 130. 

"Kada se meri prosečna brzina, kao limit se koristi najveća dozvoljena brzina na auto-putu tako da, iako ne bi celom dužinom bilo dozvoljeno voziti 130, prosečna brzina bi se merila do tog ograničenja", objašnjava Okanović. 

To bi onda praktično značilo da vozači koji voze 130 i na onim deonicama auto-puta gde to ne bi smeli, mogli nekažnjeno da prođu na naplatnoj rampi. 

Okanović još dodaje da povećanje brzine za 10 kilometara na sat ne bi mnogo doprinelo smanjenju vremena provedenog u putu. 

"Tih 10 kilometara na sat brže bi na 100 pređenih kilometara vreme smanjilo za svega 3 minuta i 50 sekunti. Od naplatne rampe Beograd do naplatne rampe Niš, znači, stiglo bi se brže za nešto više od 7 minuta, uzimajući u obzir da celim putem ograničenje bude 130", zaključio je Okanović. 

Ipak, sve ovo nije ideja koja može da se realizuje preko noći, s obzirom na to da predlog mora da prođe kroz Skupštinu Srbije, odnosno da poslanici moraju glasaju za izmene zakona, a da je pre toga potrebno napraviti detaljnu procenu. 

S druge strane, ono što vazače očekuje vrlo brzo, već od septembra, a što se mnogima neće dopasti, jeste merenje srednje brzine na naplatnim rampama. 

Izleda da će tu najviše "padati" stranci, s obzirom na to da se ispostavilo da oni najviše i "divljaju" na našim putevima, a da su se naši ljudi malo disciplinovali.

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

WEB PREPORUKE

 
loading...

POPULARNO U SVETU

Loading...
Loading...

PRATITE NAS

 

KONTAKT

+ 381 65 333 9029

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Ako se Katalonija otcepi od Španije, šta će biti sa EU?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd