DRUŠTVO

Uticaj vlasti na pravosuđe, visok stepen korupcije

BEOGRAD - Savet za borbu protiv korupcije predstavio je danas javnosti Izveštaj o stanju u srpskom pravosuđu, u kojem se konstatuje potreba bržeg sprovođenja strategije o reformi pravosuđa.

Pravosuđe u Srbiji postiglo je određene, ali nedovoljne pomake kada je reč o suđenju u razumnom roku, vrednovanju nosilaca pravosudnih funkcija, i imenovanju predsednika sudova, ali ostaju problemi uticaja izvršne vlasti, posebno u komentarisanju sudskih slučajeva, zatim velikog broja sudija, te sporog sprovođenja strategije.

Izveštajem se konstatuje i da je došlo do poboljšanja u rešavanju starih predmeta i da su doneti podzakonski akti koji se tiču kriterijuma i merila za vrednovanje rada kao i izbore sudija i tužilaca, Zakon o zaštiti prava na suđenja u razumnom roku, ali i da je potrebno ubuduće kontrolisati njihovu implementaciju.

Vasilić: I dalje velik broj nerešenih višegodišnjih predmeta

Članica Saveta Jelisaveta Vasilić ukazala je na veliki broj starih predmeta koji traju više godina.

"Broj predmeta starijih od pet godina u osnovnim sudovima smanjen je za četiri odsto, dok je broj predmeta starijih od deset godina smanjen za 12 odsto", ukazala je Vasilić.

Ona je istakla i da su doneti propisi na osnovu kojih je moguće vrednovati nosioce pravosudnih funkcija, kao i to da je ranije većina predsednika sudova bila u v.d funkciji, što je bio način korupcije sudija.

"Sada imamo izabrane sve predsednike osim šest v.d. predsednika, i to treba da se ispravi", rekla je Vasilić.

Visoka stopa percepcije korumpiranosti

Iznela je i podatak o percepciji prisustva korupcije, pa je, kaže, 25 odsto sudija smatralo da su njihove kolege korupmirane.

"To za svoje kolege misli i 30 odsto tužilaca, kao i 60 odsto advokata, dok više od 80 odsto građana smatra da su nosioci pravosudnih funkcija podložni primanju mita", prenela je rezultate istraživanja Vasilić.

Kada je reč o broju sudija i sudova Vasilić je istakla da u Evropi, po glavi stanovnika, ima mnogo manje sudija, kao i to da jedan sudija dobija u proseku po 850 premeta, za razliku od Srbije gde je to oko 300.

Ona je poručila da je potrebno naći merila na osnovu kojih će se videti koliko je sudija potrebno Srbiji.

Vasilić je ukazala i na problem neravnomerne dostupnosti pravu i pravdi, jer postoje sudije koje su prilično opterećene brojem predmeta, kao i one koji rade mnogo manje. Prema njenim rečima zbog, mnogi zakoni su takvi da ih sudije veoma teško tumače i prepušteni su sebi "da nalaze pravdu".

Finansije sredstvo za uticaj vlasti na sudove 

Kada je reč o nezavisnosti pravosuđa, Vaslić je istakla da je potrebno prestati sa kršenjem prezumpcije nevinosti, jer to smeta i utiče na rad sudija.

Članica Saveta Miroslava Milenović istakla je da pravosuđe nema nezavisan budžet od izvršne vlasti što otvara prostor za uticaj na pravosuđe.

"Ne odvaja se dovoljno sredstava u budžetu Srbije za pravosuđe, niti su potpuno prenete budžetske nadležnosti na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca", rekla je i dodala da treba da postoje dva potpuno nezavisna budžeta - budžet za sudstvo i tužilaštvo. 

Ministarstvo pravde: Pravosuđe bolje nego 2012.

Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je danas, povodom izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, da je svesno da je stanje u srpskom pravosuđu daleko od onog kakvo građani zaslužuju, ali je i poručilo da je, objektivno gledano, mnogo bolje od onog iz 2012.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva pravde uloženi su veliki napori od 2012. do 2016. da se stanje u srpskom pravosuđu popravi.

"Ministarstvo je radilo, radi i radiće na daljem poboljšanju stanja u srpskom pravosuđu", poručilo je ministarstvo.

Kako se dodaje, poštujući rad Saveta i njegovo nastojanje da ukaže na odredene probleme u funkcionisanju pravosuda, ministarstvo je istaklo da je u periodu od oko dve godine, u okviru svojih nadležnosti, ostvarilo brojne rezultate, poput uređenja 44.000 kvadratnih metara prostora u 27 objekata pravosudnih organa širom Srbije.

"Renoviranjem, adaptacijom i izgradnjom obezbedeni su znatno bolji uslovi rada pravosuđa, što doprinosi efikasnosti vodenja sudskih postupaka", navodi se u saopštenju.

Na predlog ministarstva usvojen je i počela primena Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji štiti građane koji prijave korupciju, Vlada je usvojila Strategiju istraga finansijskog kriminala, čija je primena otpočela, a sama strategija ima cilj da uspostavi potpunu specijalizaciju sudija, tužilaca i policije u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Takođe, na predlog ministarstva usvojen je i počeo da se primenjuje novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji omogučava rešavanje više od 1,5 miliona starih predmeta, čime se sudovi rasterećuju i omogućava se efikasno postupanje u novim predmetima.

Uvodenjem novih mehanizama, povećana je naplata sudskih taksi za 30 odsto u prva tri meseca 2016. u odnosu na isti period prošle godine, čime je povećan budžet pravosuđa i Republike Srbije.

Na predlog ministarstva usvojen je i počela primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji građanima pruža mogućnost da, ukoliko smatraju da njihov postupak pred sudom traje predugo, zahtevaju da se postupanje sudije ili javnog tužioca preispita i postupak ubrza.

Tokom 2015., dodaje se, povećan je broj izvršenih alternativnih krivicnih sankcija za 167 odsto.

Za razliku od 2014, u kojoj je izvršeno 1.069, u 2015. izvršeno je 2.848 alternativnih sankcija, čime su ostvarene značajne uštede u budžetu, a omogućena bolja resocijalizacija osuđenika.

Uveden je i novi elektronski sistem prevencije nasilja u porodici, kao i novi uređaj koji će u budučnosti biti korišćen za obaveznu meru lečenja od alkoholizma u slučajevima kućnog pritvora i kućnog zatvora, što predstavlja nadogradnju sistema alternativnih sankcija.

Broj predmeta koji se protiv Republike Srbije vode pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu smanjen je za 91 odsto u periodu 2014-2016, što ukazuje na bolje mehanizme zaštite prava naših građana pred domaćim sudovima koji su promovisani kroz efikasniju zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i efikasniji sistem izvršenja.

Kako se navodi u saopštenju završen je i Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23, koji je pozitivno ocenjen od strane Evropske komisije i usvojen od 27, od ukupno 28 zemalja članica EU.

Tim planom, između ostalog, definisana je izmena Ustava kako bi se pojačala nezavisnost pravosuđa, kao i sveobuhvatne mere za unapređenje nepristrasnosti, stručnosti i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija.

"Potrebno je napomenuti da je Srbija već otpočela sa sprovodenjem Akcionog plana za Poglavlje 23 i pre njegovog usvajanja", navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je, takođe, poručilo i da ne može i neće da komentariše pojedinačne, selektivno birane sudske postupke i odluke, koje u svom Izveštaju navodi i komentariše Savet, jer smatra da to ne doprinosi jačanju nezavisnosti sudstva, već je, naprotiv, urušava.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
Our website is protected by DMC Firewall!