AKTUELNO

16. oktobar - Svetski dan hrane i hleba

Hleb je verovatno prva ljudskom rukom stvorena namirnica, poreklom iz vremena prvobitnih zajednica, na šta ukazuju njegovi okamenjeni ostaci stari oko 12.000 hiljada godina pre Hrista pronađeni u pećinama. Kasnije su Egipćani otkrili da ukoliko testu, koje su pripremali mešanjem brašna i vode, dodaju kvasac, hleb postaje mekši i dobija veći volumen. To je u stvari bio recept za prvi moderan hleb kakav se i danas pravi. Egipćani su bili toliko inovativni da su čak počeli proizvodnju pekarskog kvasca i rafinisanje brašna u cilju uklanjanja ‘nečistoća’. U hleb su dodavali susam, med i voće.

Ali, kao i mnoge druge namirnice, hleb je u Evropu stigao iz Egipta preko antičkih Grka.

Oktobar se inače smatra mesecom pravilne ishrane. Svetski dan hrane i hleba se prvi put u našoj zemlji proslavio 2001. godine.

Danas je hleb ‘nasušna potreba’, čiji se sastav neprestano usavršava i obogaćuje, uzdignut gotovo do kulta, ne samo zbog svoje tradicije i nezamenjivosti u ishrani već i time što sve više predstavlja kulturu življenja.

U našoj kulturi hleb zauzima posebno mesto, a varijacije hleba u mnogim svetim i sakralnim obredima imaju centralnu ulogu. Čak i danas je hleb u Srbiji važna namirnica i jede se mnogo više, nego u ostalim zemljama Evrope i regiona, a podaci govore da oko 70% stanovništva najradije bira belu veknu. U zemljama Evrope, stvar je bitno drugačija, na tržištu se nalaze brojne vrste specijalnih hlebova koje zadovoljavaju i najzahtevniju ishranu. Oni su manji po gramaži, ali nutritivno vredniji.

U Srbiji se godišnje pojede nešto više od 100 kilograma hleba po stanovniku, što je tri puta više od proseka u Evropi.

Međutim, i kod nas su promene sve veće i brže. I dok se pre nekoliko godina na tržištu Srbije moglo naći tek nekoliko osnovnih vrsta hleba, danas je stanje mnogo drugačije. Brojne specijalne vrste hlebova, linije domaćih hlebova i hlebova bez aditiva i E brojeva,bitno su promenili sliku na tržištu. Istraživanja pokazuju da se potrošači sve više okreću domaćim hlebovima, kao i da sve više vode računa o sastavu, kvalitetu, ali i benefitima koje hlebovi imaju.

Hleb naš nasušni

  • U Srbiji i Rusiji, dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice.
  • U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, zaljubiće se jedno u drugo.
  • Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju.
  • Kombajnu je potrebno 9 sekundi da požanje dovoljno pšenice za 70 vekni hleba.
  • Oto Fredrik Rohveder je 1928. godine izmislio prvu mašinu za sečenje hleba. U Velikoj Bitaniji se rezani hleb prvi put pojavio 30ih godina prošlog veka.
  • Marfijev zakon kaže da, ukoliko vam ispadne kriška na koju ste nešto namazali, pašće na namazanu stranu.
  • Verovanje kaže da ko god pojede poslednje parče hleba u kući, treba da poljubi kuvaricu/kuvara.
  • U Srbiji, svaki stanovnik prosečno pojede 107 kilograma hleba godišnje.
  • Hleb se javlja kao ritualni predmet u mnogim obredima Slovena, vezanih za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike.
Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd