Američki Nacionalni arhiv bi sledećeg meseca trebalo da obelodani na hiljade tajnih vladinih dosijea koji se odnose na ubistvo Džona F. Kenedija 1963. godine, a da li će se to i dogoditi zavisi od predsednika SAD Donalda Trampa.

Arhiv ima rok da to učini do 26. oktobra, ukoliko Tramp ne bude intervenisao, piše AP.

U pitanju je više od 3.000 još uvek tajnih, dosad neviđenih u javnosti dokumenata, kao i 30.000 koji su ranije objavljivani, ali su pojedini delovi bili cenzurisani.

To su većinom dokumenta Federalnog istražnog biroa (FBI) i Centralne obaveštajne agencije (CIA) koje nisu želele da se izjasne da li su na neki način tražile od Trampa da to i dalje ostane tajna, navodi američka agencija.

Prema zakonu iz 1992. godine, dokumenta o Kenedijevoj smrti – događaja koji je kao nijedan drugi u modernoj američkoj istoriji pokrenuo lavinu teroja zavere – moraju u potpunosti postati javna 26. oktobra ove godine, tačno na 25-godišnjicu donošenja tog zakona.

Tramp, međutim, može da odluči i da ne bude tako, ako proceni da bi obelodanjivanje dokumenata moglo da nanese štetu obaveštajnoj službi, policiji, vojnim operacijama ili odnosima s drugim zemljama.

„Američka javnost zaslužuju da zna činjenice, ili u najmanju ruku da saznaju šta je vlada krila od njih sve ove godine“, smatra direktor Centra za politiku Univerziteta u Virdžiniji Leri Sabato, koji je i autor knjige o Kenediju.

Sudija Džon Tanhejm, koji je 1990-ih godina predsedavao nezavisnom agencijom koja je obelodanila mnoga dokumenta o ubistvima i odlučivala o tome koliko druga treba da ostanu u tajnosti, misli da dokumenta o ubistvu Kenedija ne sadrže „neka velika otkrića“.

Sabato veruje da bi tajna dokumenta mogla bar delimično da rasvetle događaje u vezi sa putovanjem Lija Harvija Osvalda, Kenedijevog ubice, u Meksiko Siti nekoliko nedelja pre atentata, tokom kojeg je posetio sovjetsku i kubansku ambasadu.

Osvald je tada, prema navodima Vorenove komisije, rekao da je razlog njegovog puta da dobije vize sa kojima bi mogao da uđe u Sovjetski Savez i Kubu.

Ta komisija, predvođena predsednikom Vrhovnog suda Erlom Vorenom, osnovana je po nalogu predsednika Lindona Džonsona da bi istražila Kenedijevo ubistvo.

Uprkos mnogobrojnim teorijama zavere komisija je 1964. godine zaključila da je Osvald delovao sam.

Nacionalni arhiv je u julu na sajtu objavio više od 440 do tada tajnih dokumenata o ubistvima i još hiljade drugih, delimično cenzurisanih.

Među tim dokumentima našao se i jedan dosije CIA iz 1975. godine koji pokreće pitanje da li je članak agencije AP objavljen u novinama u kojima se citira Fidel Kastro da bi „američki lideri bili u opasnosti ako bi pomogli neki pokušaj likvidacije kubanskih lidera“, motivisao Osvalda da ubije Kenedija.

Sabato sumnja i da su možda neka ključna dokumenta uništena pre 1992. godine.

U slučaju da i sva dokumenta budu objavljena, to najverovatnije neće smiriti teorije zavere u vezi sa Kenedijevim ubistvom više od pet decenija, zaključuje AP.

Džon Kenedi, rođen 29. maja 1917. godine, bio je 35. i najmlađi predsednik SAD od 1961. do 1963. godine kao član Demokratske stranke.

Ubijen je u 46. godini, 22. novembra 1963. godine, u Dalasu.

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

WEB PREPORUKE

loading...
 

PRATITE NAS

 

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Kako ocenjujete rad Vlade Srbije za prvih 100 dana rada?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
Loading...
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd