AKTUELNO

ISTORIJSKI DAN: Obama u Hirošimi, ali bez izvinjenja...

Kao prvi aktivni predsednik SAD Barak Obama će odati počast žrtvama atomske bombe koja je bačena na Hirošimu 1945.

Ovaj gest nailazi na različite reakcije, kako u Japanu, tako i medu susedima te dalekoistočne zemlje, piše Dojče vele.

Put do ove istorijske posete bio je dug: bivši američki predsednik Džerald Ford je 1974. odustao od posete Hirošimi, zato što nije hteo da ugrozi odnose sa Japanom.

 Zgrada u Hirošimi sa naslovne fotografije uslikana dva meseca posle atomskog udara

Jedan od njegovih naslednika, Džordž Buš Mlađi je 2008. kategorički odbio posetu. Džimi Karter je nakon svog mandata bio u Hirošimi, a Ričard Nikson pre nego što je preuzeo dužnost. 

Tek od 2010. američki ambasador u Japanu učestvuje na godišnjoj komemoraciji u gradu. Džon Keri je bio prvi američki državni sekretar koji je posetio Hirošimu i položio venac na spomeniku žrtvama – u aprilu 2016. 



Debata među istoričarima 

Kada u petak predveče po lokalnom vremenu Barak Obama kao prvi predsednik SAD bude držao govor u Hirošimi, on će stupiti na diplomatski klizav teren. Obama je već jasno stavio do znanja da se neće izviniti za prvu upotrebljenu atomsku bombu u istoriji čovečanstva. Kao rezultat eksplozije 6. avgusta 1945. do kraja godine je umrlo oko 140.000 ljudi. 

„Zadatak istoričara je da postavljaju pitanja i istražuju“, rekao je Obama japanskoj televiziji NHK pre posete. Umesto toga, predsednik će posetu Parku mira u Hirošimi iskoristiti da predstavi „viziju sveta bez nuklearnog oružja“. 

Time što se neće izviniti, Obama želi da izbegne novu raspravu među istoričarima. Jer, do dana današnjeg nema konsenzusa o okolnostima upotrebe nuklearnog oružja protiv Japana. Prema zvaničnoj verziji, SAD su bacanjem atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki htele da primoraju Japan na predaju. U kopnenoj invaziji bi navodno stradalo više američkih vojnika nego Japanaca od atomske bombe. Činjenica je da je car Hirohito dan posle bombardovanja Nagasakija 9. avgusta 1945. poslao ponudu predaje. Međutim, neki istoričari veruju da bi Japan, pre ili kasnije, ionako kapitulirao i smatraju da je to bila čista demonstracija moći SAD prema Sovjetskom Savezu. 



Počinilac ili žrtva? 

Prema jednom istraživanju, više od polovine Hibakuša, kako se u Japanu zovu preživeli nakon udara atomske bombe, oseća potrebu za izvinjenjem. „Mnogi žele izvinjenje žrtvama i članovima porodica, a ne nužno i opšte izvinjenje“, rekao je Terumi Tanaka generalni sekretar Udruženja žrtava atomskih i hidrogenskih bombi (Nihon Hidankyo). Obama mora jasno da kaže da je bacanje atomskih bombi „nehumano“ i „kršenje međunarodnog prava“. Tanaka je imao 13 godina kada je doživeo nuklearnu eksploziju u Nagasakiju. Preživelima je zabrana nuklearnog oružja prioritet. „Zahtev za izvinjenjem ne bi trebalo da postane prepreka za ukidanje nuklearnog oružja“, rekao je Tanaka. 

Međutim, preživeli iz Hirošime Tošiki Fuđimori iz istog udruženja kritikovao je stav japanske vlade. Neprijatno je što ministar spoljnih poslova, gradonačelnik i guverner Hirošime ne očekuju izvinjenje od Obame, rekao je Fuđimori. Prema njegovim rečima, iza kulisa je vršen pritisak da se omogući poseta Obame. 

To je samo na prvi pogled iznenađenje. Japanska vlada decenijama koristi američke nuklearne bombe kako bi istakla ulogu Japana kao žrtve rata. Politički posmatrači smatraju da nacionalisti žele da prikriju svoju ulogu agresora. Izvinjenje SAD bi pokvarilo stvar, jer bi to primoralo i Japan da se izvini za svoje ratne zločine. 

Susedima se mnogo toga ne sviđa 

Zbog svega toga susedi Japana prilično kritički posmatraju Obaminu posetu. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova je rekao da se nada da je Japan iz istorije naučio da izbegava takve tragične ratove. Japan je napao Kinu još 1937. godine, četiri godine pre Perl Harbora. Pekinški nacionalistički list Global Tajms kritikovao je Obamu zbog toga što Japanu priznaje status žrtve: „Japanske desničarske snage su uvek pokušavale da Japan operu od okrutne i nemilosrdne uloge agresora u Drugom svetskom ratu.“ 

Slično misle i u Južnoj Koreji. Tamo postoji zabrinutost da se zaborave žrtve atomske bombe iz Koreje. Prema njihovim predstavnicima, 50.000 Korejanaca je pogođeno bombom koja je bačena na Hirošimu, jer su se tamo našli bivajući primorani da služe u japanskoj vojsci ili deportovani kao prisilni radnici. Zbog toga bi Obama trebalo da oda poštu i korejskim žrtvama bombe, koje imaju poseban spomenik u Parku mira. S obzirom na ove različito motivisane zahteve, odlazeći američki predsednik zaista ima težak zadatak u Hirošimi.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd