VESTI

Suspenzija ZSO i zahtev za Unesko nisu dobar korak

NJUJORK - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je večeras da je Srbija snažno posvećena Briselskom dijalogu, ali je naglasio da iskoraci u pravcu unilateralizma, poput zahteva za prijem Kosova u Unesko i primeri izigravanja postignutih dogovora, poput suspenzije sporazuma o uspostavljanju ZSO, nisu put u dobrom pravcu. 

"Odluka kosovskog Ustavnog suda da suspenduje sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština je nezabeležen slučaj izigravanja dogovora postignutih uz posredovanje EU", ocenio je Dačić, rekavši da je implementacija  postignutih dogovora od strane svih involviranih aktera od suštinskog značaja za dalji uspešan tok procesa dijaloga.

Obraćajući se učesnicima na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu, Dačić je podsetio da su za Beograd ključni razlozi za zaključivanje Briselskog sporazuma bili odsustvo suštinskog napretka u ostvarenju osnovnih ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu. 

U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu i Metohiji garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od strane EU garantovano Briselskim sporazumom, napomenuo je on.  

"Reč je o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, te doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa", istakao je šef srpske diplomaije.

Prema njegovim rečima, težina odluke Prištine o suspenziji ZSO još je veća kad se uzme u obzir da je njeno objavljivanje usledilo neposredno nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP) sa Evropskom komisijom.

Ironija je, kako je dodao, što je u ovom Izveštaju Evropska komisija ocenila da su „ispunjena dva važna obećanja", a upravo suprotno "Priština je poslala jasnu i nedvosmislenu poruku svima -  srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, da ne poštuje dogovore i preuzete obaveze i da nema nameru da omogući iole bolji život i uživanje osnovnih ljudskih prava Srbima u Pokrajini". 

Ključno je pitanje, kako je naveo, šta će uraditi i kako će na to reagovati, prvo Evropska komisija, a zatim i države članice EU, ali i kako će se postaviti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se Priština navela na poštovanje međunarodno-pravno ustaljenih i priznatih tokova. 

Dačić je naveo i da uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosovu ne postoje osnovni uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raseljenih lica, izrazivši žaljenje što ni u ovom poslednjem izveštaju problem interno raseljenih nije dobio prostor i pažnju koju zaslužuje.

"Podsećanja radi, ukazujem da se Republika Srbija i dalje nalazi na nezavidnom, prvom mestu u Evropi po broju interno raseljenih lica. U toku sukoba 1999. godine i nakon ulaska KFOR, više od 210.000 građana je bilo prisiljeno da napusti svoja prebivališta na prostoru Kosova, dok je dodatnih 20.000 lica raseljeno u martovskom nasilju 2004. godine", naveo je Dačić.

Trenutno je, unutar same teritorije KiM, raseljeno više od 18.000 lica, a na području uže Srbije trenutno boravi nešto više od 204.000 njih, od kojih je, prema istraživanju UNHCR, identifikovano 97.000 lica u potrebi tj. otežanog socijalno-ekonomskog položaja, kojima je neophodna pomoć, rekao je Dačić.

"Kako bi se na pravi način shvatilo kolike su prepreke da se raseljena lica vrate u svoje domove na Kosovu i Metohiji, treba znati da se, u svetu, posle okončanja sukoba u proseku 25 odsto izbeglica i raseljenih lica vrati u svoje domove, s tim da je minimum 12 odsto, a najviši procenat ide i preko 50. Na Kosovu i Metohiji je svega oko 1,5 odsto", naveo je on.

Apelujući na UN i druge predstavnike međunarodne administracije na Kosovu da pomognu da se prevaziđu problemi koji otežavaju povratak interno raseljenih, on je rekao da je to dodatno podstaknuto atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima. 

"Ovakvu atmosferu odražava i činjenice da nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca ubistva za više od 1000 Srba koji su ubijeni od 1999. godine", podsetio je Dačić.

Prema njegovim rečima, budući da se posebno poglavlje izveštaja poklanja severu Kosova, pogrešno se može steći utisak o zadovoljavajućem stanju ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra. 

"U cilju sticanja šire slike o situaciji u kojoj žive, predlažem da se u naredni izveštaj uključi iscrpan pregled situacije u kojoj žive Srbi, Goranci i pripadnici drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra", poručio je šef srpske diplomatije.

On je posebno naveo da su imovinska prava Srba i danas ugrožena na celom Kosovu, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama. 

"Pored taksativnog nabrajanja napada na spomenike kulture u izveštajnom periodu, Srbija poziva na dalje intenzivno angažovanje međunarodne zajednice u njihovoj fizičkoj i pravnoj zaštiti, imajući u vidu aktuelna političkih dešavanja u Pokrajini", dodao je Dačić i naglasio da napadi na spomenike verske i kulturne baštine nikad nisu prestajali. 

To je, kako je dodao, neoborivi dokaz da većinska zajednica nikad nije prihvatila srpsku kulturnu baštinu kao deo zajedničkog nasleđa i kulturnih vrednosti koje baštinimo na Kosovu i Metohiji. 

"Samim tim, albanska zajednica na Kosovu nema ni sa pravnog, ni sa istorijskog, moralnog ili bilo kog drugog stanovišta pravo da svojata spomenike srpske kulture i duhovne baštine, koji su od 1999. godine bili mete sistematskog uništavanja", istakao je on.

Dačić je zahvalio SB na kontinuiranoj pažnji pitanju Kosova i Metohije, izrazivši posebnu zahvalnost predstavnicima Unmika.

"Prisustvo i delovanje Unmika od ključnog je značaja za Republiku Srbiju, budući da je okvir UN, zasnovan na rezoluciji SB UN 1244, garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji", dodao je.

Šef srpske diplomatije je na početku sednice najoštrije osudio nedavne terorističke napade u Parizu i Bejrutu, kao i obaranje ruskog putničkog aviona iznad Sinaja, izrazivši sasučešće porodicama žrtava.

Uz ocenu da su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska  zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija, kako je istakao, očekuje od međunarodne zajednice, pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja, za koje duboko veruje da je jedini čvrst temelj za uspostavljanje normalnog života za sve na Kosovu i Metohiji.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!