VESTI

BEOGRAD – Zbog sumnje da je Siniša Mali  tada službenik Agencije za privatizaciju, svom ocu otkrio osetljive informacije koje su mu pomogle da kupi proizvođača vagona „Bratstvo“, Ministarstvo privrede je 2004. godine tražilo da se poništi prodaja. Agencija, međutim, nije želela da postupi po nalogu ministarstva, a „Bratstvo“ je nakon nekoliko godina pod upravom oca Siniše Malog i njegovog partnera propalo – navodi Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK. Iz ovog posla Srbija je izašla kao privatizacijski gubitnik, a kupac bogatiji nego što je bio.

sinisa-mali-foto-zorana-jevtic-1394190857-457469

Mikloš Timotić, predstavnik mađarske železničke firme „Dunavagon“, posetio je aprila 2002. godine Agenciju za privatizaciju. „Dunavagon“ je želeo da kupi „Bratstvo“, domaće preduzeće koje je proizvodilo i popravljalo železnička vozila, i investira u njega. U to vreme, ova kompanija iz Subotice osnovana 1886. godine, uspešno je izvozila svoje proizvode.

Na sastanku Timotić je objasnio mladom službeniku agencije da je „Dunavagon“ u poslednjih pet godina kupio čak dve trećine izvezenih proizvoda „Bratstva“. Blizina preduzeća mađarskoj granici bila je još jedan razlog interesovanja ovog investitora.

Timotić je mladiću s kojim je sedeo, pokazao tržišnu analizu i plan plasiranja proizvoda „Bratstva“ u regionu, kao i planove ulaganja u preduzeće kako bi ono nastavilo da uspešno posluje.

Osoba s kojom je Timotić razgovarao bio je Siniša Mali, tridesetogodišnji službenik agencije školovan u Americi, koji je važio za perspektivnog ekonomistu i zvezdu u usponu. Malog je u to vreme hvalio i tadašnji ministar finansija Božidar Đelić, koji ga je nazvao delom talasa inteligentnih i sposobnih mladih ljudi koji su u stanju da Srbiju povedu u novu evropsku privredu.

U Agenciji za privatizaciju Mali se zaposlio odmah pošto je osnovana – krajem 2001. Zauzeo je važnu funkciju za svoje godine – vodio je Centar za tendere, odeljenje koje je kontrolisalo prodaju najvećih kompanija u zemlji.

Mali je napustio Agenciju dva meseca pred održavanje aukcije za prodaju „Bratstva“.  No, štetu je već napravio, tvrdili su Mađari.

Uprkos činjenici da je „Dunavagon“ bio najveći kupac proizvoda „Bratstva“, ova mađarska kompanija je izgubila na aukciji u martu 2004. godine i to od rivala koji nije pripadao železničkoj industriji. Preduzeće su kupili otac Siniše Malog Borislav i njegov poslovni partner Vladimir Delić. Ponudili su 66 miliona dinara (blizu 950.000 evra) uz obećanje da će uložiti još 31 milion (blizu 450.000 evra). Ugovorom o prodaji predviđena je isplata na rate. Delić je uplatio prvu ratu u iznosu od 40 odsto ukupne vrednosti. Borislav Mali postao je vlasnik 10 odsto udela u konzorcijumu iako nije ništa platio.

Dva meseca pošto je njegov otac kupio preduzeće, Siniša Mali imenovan je za člana upravnog odbora „Bratstva“, pokazuje dokumentacija Agencije za privredne registre koju su prikupili novinari KRIK-a i OCCRP-a.

„Dunavagon“ se žalio na ishod prodaje. Predstavnik mađarske firme smatrao je da je razgovor s Malim upotrebljen protiv „Dunavagona“.

Njihov advokat uložio je žalbu Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju i zatražio poništenje prodaje. Tvrdio je da je Mali svom ocu otkrio osetljive informacije o „Bratstvu“, što mu je pomoglo da pobedi na aukciji.

„Kupci nisu došli da pregledaju kompaniju pre aukcije jer su bili povlašćeni u saznanju podataka i detaljno informisani od strane Siniše Malog“, navodi se u žalbi „Dunavagona“.

Novi vlasnici su, kako piše u žalbi,  prvi put došli u kompaniju nekoliko dana posle kupovine – u društvu Siniše Malog.

Ministarstvo privrede je, postupajući po žalbi, sprovelo istragu i utvrdilo da su predstavnici mađarske kompanije bili u pravu. Ministar privrede Predrag Bubalo je u julu 2004. obavestio Agenciju za privatizaciju da je uvažio žalbu „Dunavagona“ i zatražio ponavljanje aukcije.

Novinari KRIK-a poseduju rešenje ministarstva, do kojeg su došli putem Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.

U njemu se navodi da je kupac koristio podatke koje je mogao da dobije samo od Siniše Malog. Osim što je neetički postupao, Mali je prekršio i ugovor koji je imao s agencijom, tvrdi ministarstvo. U rešenju se zaključuje i da je očigledna protivusluga – kupci koji su dobili poverljive informacije, imenovali su Malog za člana upravnog odbora „Bratstva“.

Agencija za privatizaciju se, međutim, nije saglasila i odlučila je da se ogluši o instrukciju Ministarstva. Potvrdila je rezultat aukcije. Tadašnji direktor agencije Miodrag Đorđević naveo je da je, bez obzira na sastanak koji je održao s Mađarima, Mali radio u Centru za tendere i nije uticao na aukcije.

Deceniju kasnije, Bubalo i Đorđević su obojica uhapšeni zbog sumnjive privatizacije. Optuženi su za zloupotrebu položaja u privatizaciji „Luke Beograd“. Bubalo nije želeo da razgovara s novinarima KRIK-a o „Bratstvu“ i Siniši Malom jer se, kako je rekao, ne seća slučaja.

Umesto „Dunavagona“, železničke kompanije koja je želela da ulaže u „Bratstvo“, radnici su dobili Delića i Borislava Malog, koji su se pokazali kao nesposobni rukovodioci i investitori koji su malo znali o poslu. Njihovo loše rukovođenje dovelo je do propasti firme.

Na početku, stvari su izgledale dobro. Radnici su primali plate, a neki dugovi su otplaćeni.  A onda je počela kriza nakon što su izgubili svog najbitnijeg kupca – mađarski „Dunavagon“.

Siniša Mali, kao član upravnog odbora i kupac Delić otišli su u Budimpeštu na pregovore. Ako im je namera bila da izglade odnose sa „Dunavagonom“, u tome nisu uspeli.

Delić je zatim najavio ugovore sa železnicama Makedonije i Republike Srpske kako bi nadoknadio izgubljeni posao s Mađarima. To se nije desilo.

Od 2005. godine plate su prestale da stižu, a novi ugovori se nisu ostvarili. Činilo se da Delić i Mali nemaju nameru da ulažu u „Bratstvo“, iako je izostanak obećanih ulaganja značio kršenje ugovora s Agencijom za privatizaciju.

To je dovelo do problema s radnicima od kojih su mnogi bili i mali akcionari. Oni su se žalili da je firma prodata jeftino i da nije došlo do ulaganja. Umesto da ulažu, novi vlasnici su krali i rasprodavali imovinu preduzeća i stavljali nekretnine pod hipoteku, tvrdili su radnici.

Radnici su često štrajkovali. Uprava ih je otpuštala, ne isplaćujući plate ponekad i po devet meseci. Četiri godine radnici su slali žalbe Agenciji za privatizaciju, ministarstvu i drugim institucijama žaleći se na loše upravljanje i situaciju u firmi i pozivali ih da istraže prodaju i poslovanje „Bratstva“.

„Mi ne želimo da stvaramo probleme novom vlasniku. Želimo da fabrika stane na svoje noge, da se oporavi i bude jaka na tržištu, da oni koji su se bavili protivzakonitim aktivnostima budu privedeni pravdi“, kažu u zahtevu upućenom agenciji u septembru 2004. godine, predsednik skupštine malih akcionara Stjepan Marić i predsednik izvršnog odbora Ranko Beatović.

Krajem marta 2005, Ministarstvo privrede i Skupštinski odbor za privatizaciju zahtevali su da agencija istraži navode radnika. Agencija je odgovorila da je nekoliko puta posetila „Bratstvo“ i upozorila vlasnike da su obavezni da poštuju odredbe ugovora.

Novinari KRIK-a pribavili su interni izveštaj agencije od 11. aprila 2005. u kom piše da je firma u lošem stanju i da krši ugovor o privatizaciji. Inspektori agencije utvrdili su da je „Bratstvo“ u opasnosti od bankrota i zatvaranja. Potvrdili su i da kupac nije uložio obećani novac. Delić se branio time da je preduzeće u krizi i zbog duga koji „Dunavagon“ nije platio.

Dve nedelje pošto je agencija podnela izveštaj o zloupotrebama, Borislav Mali se odrekao vlasništva nad „Bratstvom“ i svoj udeo od 10 odsto u konzorcijumu predao Deliću.

Agencija je poslala dopis o raskidu ugovora u maju 2005. Delić je ignorisao odluku, a agencija nije ništa preduzela. Firma je nastavila da propada.

Delić je napustio firmu posle četiri godine i vratio državi vlasništvo. Inspektori agencije otkrili su da je pre odlaska sklopio sumnjive aranžmane između „Bratstva“ i beogradske firme u vlasništvu kiparske ofšor kompanije „Unibros“. Prema navodima agencije, imovina „Bratstva“ stavljena je pod hipoteku kod dve banke koje su „Unibrosu“ odobrile kredite od 310 miliona dinara. Direktor „Unibrosa“ bio je upravo Delić.

Agencija se 2010. godine obratila tužilaštvu u Subotici tražeći da ispita Delićeve poslove u „Bratstvu“  jer sumnja da je bilo zloupotreba. Tužilaštvo je u odgovoru KRIK-u navelo da je u martu ove godine odbacilo krivičnu prijavu u ovom slučaju.

Osim u „Bratstvu“, Mali je učestvovao i u drugim spornim privatizacijama i poslovnim aranžmanima, otkrilo je istraživanje KRIK-a i OCCRP-a.

Vodio je prodaju lanca benzinskih pumpi „Beopetrol“ ruskom Lukoilu 2003, a ovu privatizaciju je Savet za borbu protiv korupcije ocenio kao koruptivnu. Savet tvrdi da je kupac prekršio propise izvlačeći milione evra iz firme.

Slično kao u slučaju „Bratstva“, Mali je nakon prodaje „Beopetrola“ postao direktor ove kompanije.

Dok je Mali radio u agenciji prodat je i „Alfa Protein“ iz Vršca. Kupac Srđan Gajić osuđen je za nezakonito otuđenje 10 hektara državnog zemljišta kojim je upravljala ova kompanija. Prema istraživanju KRIK-a, zemlju je poklonio firmi kojom su upravljali članovi porodice Mali – otac Borislava i sinovi Siniša i Predrag. Zemlja do danas nije vraćena državi, a porodična firma na njoj proizvodi kompost za gajenje šampinjona.

Uprkos sumnjivim aranžmanima, Mali je napredovao. Njegov veliki uspon nastupio je kada ga je Aleksandar Vučić, nakon što je formirao vladu 2012, imenovao za svog savetnika za privredu. Mali je bio angažovan na sklapanju dogovora s Ujedinjenim Arapskim Emiratima prilikom privatizacije srpske aviokompanije i na projektu „Beograd na vodi“.

Vučićeva stranka postavila ga je 2014. za gradonačelnika Beograda što je jedna od najvažnijih pozicija u zemlji.

Dok obavlja javnu funkciju, otkrio je KRIK, Mali kao direktor ofšor firmi s Britanskih Devičanskih ostrva trguje luksuznim apartmanima u bugarskom letovlištu „Sveti Nikola“.

On do danas nije pristao na intervju za KRIK, ali je na internetu objavljen video u kojem se šali sa otkrićima njegovih koruptivnih poslova.

Izvor: krik.rs

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd