VESTI

FT: Usporavanje privreda širom sveta

LONDON- Kad samo pomislite da su Federalne rezerve SAD pre svega nekoliko nedelja umalo zategnule svoju monetarnu politiku! Ako tad još nije bilo jasno, danas mora biti očigledno kako su znaci ozbiljnog usporavanja privrede vidljivi svuda.

U septembru su brojevi koji imaju veze sa zapošljavanjem u Sjedinjenim Državama bili zaprepašćujući. Iako stopa nezaposlenosti izgleda zadovoljavajuće, stopa zaposlenosti se ušančila na vrlo niskom nivou ‒ što ne obećava nestašicu radne snage. Na osnovu platforme za automatsko predviđanje kretanja privrede (Now-Cast) Federalnih rezervi u Atlanti, procene sadašnjeg BDP-a ukazuju na prosečan godišnji rast od jedva jedan odsto.

U Japanu je uočeno usporavanje kako usluga tako i proizvodnje (uključujući i izvoz, uprkos slabijem jenu). Isto je i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ostatak Evrope vuče se napred, kako je glavni ekonomista Evropske centralne banke Peter Pret prošle nedelje sumorno podsetio investitore. U svakom slučaju, svet je tmuran, a jedinu svetlu tačku predstavlja beživotni rast u evrozoni.

Ako stvari izgledaju sumorno bogatim privredama, ostalim privredama u svetu deluju još gore. Indeks Tajger Financial Timesa pokazuje da tržišta u nastajanju posebno gube podstrek. Gavin Dejvis takođe ocenjuje proces usporavanja privreda u nastajanju, i taj proces je umeren u Kini i Indiji, ali dramatičan u Brazilu i Rusiji. I Međunarodni monetarni fond predviđa da će tržišta u nastajanju i države u razvoju zabeležiti petu uzastopnu godinu usporenog rasta.

Zato je na MMF-u i Svetskoj banci, koji su se okupili u Limi radi redovnih sastanaka, da objasne taj nagli zaokret nadole. Možda i ne pokazuju javno razočaranje, što čini i novi glavni ekonomista MMF-a Moris Obstfeld dok predstavlja najnovije prognoze Fonda ‒ koje su (ponovo) ublažene, ali on predviđa neznatan rast naredne godine.

 To ne znači da su on i njegove kolege zadovoljni. Naprotiv. MMF je jedna od retkih institucija koja dosledno upozorava na naglu „normalizaciju“ ‒ odnosno pooštravanje ‒ makroekonomske politike ove godine. U Fondu smatraju da je u većem delu sveta rizik od recesije povećan; oni danas kažu kako je taj rizik u evrozini i Japanu trideset odsto, a u Latinskoj Americi pedeset odsto.

Otkud toliko loših vesti? Prvo poglavlje Svetskog ekonomskog pregleda MMF-a daje nekoliko odgovora na to pitanje, i nijedno ne daje povoda za radovanje. Najviše intrigira naglasak na mehanizmima za samoispunjenje koje treba izbegavati: mogućnost da recesije i usporavanja privrednih aktivnosti neprekidno održavaju svoje dejstvo, bilo zato što navode ljude da manje ulažu (čime se smanjuje budući rast autputa) bilo što ljudi gube veštine i što kapital stari u periodu pada. MMF razmatra varijacije tih mehanizama kako za države u razvoju  tako i za bogate države.

Važno je napomenuti da dosta često autput ne uspeva da uhvati raniji pravac nakon recesije: privredni pad obično podrazumeva stalni gubitak prihoda. Često se događa i da je stopa rasta sve niža.

Čoveku je dozvoljeno da sumnja kako ta slika predstavlja ono što MMF kazuje: standardna ekonomska teorija predviđa neprekidno usporavanje stope rasta u svim državama, osim u tehnološki najrazvijenijim zemljama, pošto privrede pokušavaju da dosegnu „granicu“ proizvodnih mogućnosti.

To je svakako bio slučaj i s Portugalom sve do 2000. godine. Ali tome se ne može pripisati ogromno kaskanje najvećeg broja privreda za opštim trendom autputa tokom poslednje krize, pogotovo što se to događalo i u nekim od najnaprednijih država. Zato je briga da će sile samoispunjenja izazvati stagnaciju ‒ opravdana.

Opravdan je i očigledan zaključak koji je sadržan u pozivima Kristin Lagard na „ažuriranje“ politike. Dok su recepti MMF-a ‒ poput stalne fiskalne i monetarne stimulacije tamo gde je to moguće, kao i većeg ulaganja u infrastrukturu ‒ dobrodošli, ipak su, u najmanju ruku, vrlo skromni.

Kako Ader Tarner ističe u svojoj kolumni, reč je o opštem „neuspehu da se shvate snaga i globalna priroda deflatornih sila koje danas oblikuju privredu“. On je jedan od retkih koji shvataju i obznanjuju da je potrebna mnogo radikalnija politika, poput „velikih otpisa dugova“ i „stalnog stavljanja novca u promet“. Danas bi to bilo ažuriranje politike dostojno svog naziva.

 

Prevela Jelena Milojković

Copyright The Financial Times Limited 2015

(c) 2015 The Financial Times Ltd. All rights reserved.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!