VESTI

Janković: Diskriminacija u Srbiji i dalje rasprostranjena

BEOGRAD - Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je danas da je diskriminacija u Srbiji još uvek vrlo rasprostranjena pojava i skrenula pažnju da još uvek ne postoji celovit sistem praćenja diskriminatornih pojava i njihovog sankcionisanja. 

Janković je, u autorskom tekstu za portal "European Western Balkans", navela da podaci kojima raspolaže Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pokazuju da se građani najčešće žale na diskriminaciju u postupku zapošljavanja, ili na poslu (36 odsto), zatim u postupcima pred organima javne vlasti (18 procenata), prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina (devet odsto).

Od ličnih svojstava, dodaje Janković, najčešće se pritužbe odnose na diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti, ili entičkog porekla (17 odsto), invaliditeta (12 odsto), zdravstvenog stanja (10,5 odsto)...

"Podaci iz istraživanja 'Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji' urađeno s kraja 2013, pokazuju da više od dve trećine građana (65 ptrocenata) smatra da je diskriminacija prilično, ili mnogo prisutna u našoj zemlji, te da se na tom polju mora još više raditi. Takođe, duboko su ukorenjeni i rašireni rodni, etnički i drugi stereotipi i predrasude i visok nivo socijalne distance prema pojedinim nacionalnim, verskim, seksualnim i drugim manjinama, što su ključne prepreke za uspostavljanje stvarne jednakosti svih društvenih grupa", ukazala je poverenica.

Imajući u vidu činjenicu da su na putu do punopravnog članstva u EU, za koji se Srbija opredelila, tri ključne vrednosti demokratija, vladavina prava i poštovanje osnovnih ljudskih i manjinskih prava, Janković je istakla da je neophodno intenzivirati napore na sprovođenju antidiskriminacionih politika u svim javnim sektorima.

Prema njenim navodima, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2014. godinu, navedeno je da su u Srbiji i dalje najdiskriminisanije grupe Romi, LGBT osobe, kao i osobe koje žive sa HIV/AIDS-om, a da se u pogledu diskriminacije LGBT osoba sve češće prijavljuju slučajevi diskriminacije u oblasti zapošljavanja.

Pozitivno je, dodala je ona, ocenjeno održavanje Parade ponosa u Beogradu, u septembru 2014. godine, bez većih incidenata, što predstavlja značajan korak ka ostvarivanju ljudskih prava uopšte, i posebno prava LGBTI osoba u Srbiji, iako je potrebna veća politička podrška promociji osnovnih sloboda i prava, kao i kulture poštovanja prema lezbejskoj, gej, biseksualnoj, tranšeksualnoj i interseksualnoj zajednici.

U izveštaju je ukazano, dodala je Janković, i da je potrebno kontinuirano raditi na adekvatnom istraživanju, procesuiranju i sankcionisanju govora mržnje, kao i da je socijalnu inkluziju osoba sa invaliditetom, posebno inkluziju dece sa invaliditetom, potrebno dalje snažno jačati.

Prema njenim rečima, romska deca i deca sa smetnjama u razvoju još uvek su najviše diskriminisana: i dalje ima najviše romske dece u specijalnim školama, odvojenim učionicama, kao i sistemu državne pomoći.

U vezi sa slobodom okupljanja i udruživanja, Zakon o javnom okupljanju tek treba da se u potpunosti uskladi sa Ustavom, a kada je reč o slobodi misli, savesti i veroispovesti, pored sedam zajednica priznatih tradicionalnih verskih zajednica, registrovano je nekoliko verskih organizacija.

"Međutim, nedostatak transparentnosti i doslednosti u postupku registracije i dalje je jedna od glavnih prepreka u ostvarivanju prava nekih verskih grupa", navela je Janković.

Ona je skrenula pažnju i da iz Izveštaja proizilazi i da je neophodno obezbediti dosledno sprovođenje pravnog okvira za zaštitu manjina širom zemlje, na primer u oblasti obrazovanja, upotrebe jezika i pristupa medijima i verskim službama na jezicima manjina, kao i da su potrebni kontinuirani napori i dodatna finansijska sredstva da bi se poboljšao položaj Roma, izbeglica i raseljenih lica.

"U pogledu jednakih mogućnosti za žene i muškarace, potrebno je da se sistematski primenjuje zakonodavstvo koje se odnosi na otpuštanje trudnica i žena na porodiljskom odsustvu, seksualno uznemiravanje i nejednakosti u unapređenju i platama", dodala je ona.

Janković je ukazala da iz ocena iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije proizilazi i da je jedan od glavnih zadataka svih organa javne vlasti na putu evrointegracija, da intenziviraju rad na sprečavanju i suzbijanju diskriminacije u Srbiji.

Cilj je, navela je on, stvaranje uslova za efikasno i delotvorno funkcionisanje sistema zaštite od diskriminacije.

"Na taj način će ravnopravnost, tolerancija i jednake mogućnosti za sve manjinske grupe postati opšteprihvaćene vrednosti, a Srbija otvoreno, demokratsko pravedno društvo u kome svaki pojedinac i pojedinka, bez obzira na pol, nacionalnu pripadnost, seksualnu orijentaciju, starosno doba, invaliditet ili bilo koje drugo lično svojstvo, ostvaruju jednaka prava pod jednakim uslovima", istakla je Janković.

Prema njenim rečima, usvajanjem Zakona o zabrani diskriminacije pre šest godina, Srbija je pokazala jasno opredeljenje ka demokratskim vrednostima i izgradnji društva u kojem se diskriminacija neće tolerisati.

Iako se često navodi da je to bila jedna od obaveza na putu Srbije ka članstvu u EU, dodala je ona, usvajanje ovog zakona predstavlja operacionalizaciju zabrane diskriminacije koja postoji u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine.

Podsetivši koji su sve zakoni doneti u Srbiju na polju zabrane diskriminacije, Janković je istakla i da je zaštita od diskriminacije uređena i Krivičnim zakonikom koji propisuje više krivičnih dela u vezi sa zabranom diskriminacije, kao i to da mržnja zbog pripadnosti rasi ili veroispovesti, zbog nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta predstavlja otežavajuću okolnost za sva krivična dela počinjena iz mržnje, osim ako nije propisana kao obeležje krivičnog dela.

Srbija je, ukazala je Janković, potpisala i ratifikovala i gotovo sve značajne međunarodne dokumente Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, a za dalji razvoj i unapređivanje antidiskriminacionog zakonodavstva od važnosti su i strateški dokumenti EU, u kojima su utvrđeni ciljevi i prioriteti delovanja EU u pojedinim oblastima.

Izvor:Tanjug

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!