VESTI

Vučić i Rama - Srbija i Albanija - temelj i primer za region

BEČ - Premijeri Srbije i Albanije Aleksandar Vučić i Edi Rama složili su se u TV emisiji "Okruženje" o mnogim pitanjima, pre svega onima koja se tiču budućnosti njihovih zemalja i boljeg života građana, a stavovi su im ostali potpuno udaljeni jedno kada je u pitanju Kosovo - mada su se i tu saglasili da o tome nikada neće isto misliti.

 

Gostovanje dvojice premijera u emisiji snimljenoj u Beču tokom Samita o zapadnom Balkanu, prošle sedmice, u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, upotpunio je i Goran Svilanović, kao generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.

Vučić i Rama su poručili da neslaganje dve zemlje po pitanju Kosova ne sme da onemogućava dijalog i saradnju, ocenili da odnosi Srbije i Albanije nisu najveći problem Balkana, ali i istakli svoja neslaganja sa pojedinim potezima koje EU povlači u regionu.

Srbi i Albanci za Balkan, kao Nemci i Francuzi za Evropu

Upitani da li je kasno da se nadoknadi sve što je izgubljeno u poslednjih četvrt veka loših odnosa između Srbije i Albanije, Vučić je rekao da je možda kasno, ali da nam nema druge, Rama je poručio da Albanci i Srbi mogu da učine za Balkan isto što su Nemci i Francuzi svojevremeno učinili za Evropu, a Svilanović, uz opasku da jeste kasno, čestitao je dvojici premijera što su dijalog započeli i redovno ga održavaju, nazvavši njihov prvi susret istorijskim.

Primetivši da su "Albanci često imali rasistički stav prema Srbima" i obratno, Srbi prema Albancima, Vučić je istakao da se to u poslednjih nekoliko godina značajno menja, te da ta dva naroda kao najbrojnija na Balkanu treba da dogovore načine da sarađuju na dobrobit građana, što je Rama potvrdio rekavši da konkretno treba da radimo na zajedničkom tržištu, ali i da bolje iskoristimo prednosti koje pojedinačno imamo u energetskom sektoru.

Rama: EU odgovorna što narod na Kosovu jedini putuje s vizama

Upitani kako je uopšte moguće graditi dobre odnose kad i dalje postoji različito viđenje Kosova, srpski premijer je rekao da mi razgovaramo s Prištinom, da oni to zovu dijalogom Kosova i Srbije, mi Beograda i Prištine, da smo potpisali važne sporazume, da zbog njih niko nema razloga za slavlje, ali ni za tugu, te da će takvih sporazuma još mnogo biti, jer "ako to ne radimo šta nam drugo ostaje, da se poubijamo...".

"Dug je put, različito gledamo, ali ne vidim problem, čak sam uveren da Srbija i Albanija nisu najveći problem na Balkanu", ocenio je Vučić.

Jasno je da različito mislimo, ali nas taj jedan razlog ne sprečava da razgovaramo, zbog čega i činimo korake koji doprinose miru i saradnji u regionu, potvrdio je Rama.

"I nije Srbija odgovorna što je narod na Kosovu jedini koji u Evropu putuje s vizama. Za to je odgovorna EU", naveo je albanski premijer, čija je takva opaska shvaćena kao oštra kritika Unije, što on nije ni negirao.

Naprotiv, kako je rekao, često to čini, jer ima razloga, a uvek ga u tim prilikama, primetio je, podržava upravo Vučić.

Pomenuli su tim povodom kako su vrlo jedinstveno i sinhronizovano "navalili" na predstavnike Evropske banke za obnovu i razvoj prilikom Samita u Beču, a zahtevajući za svoje zemlje određene investicije.

Vučić: Odnosi Srbije i Albanije nisu najveći problem Balkana, već BiH

Upitan koji je najveći problem Balkana, ako to nisu odnosi Srbije i Albanije, Vučić je rekao da najtežim balkanskim pitanjem smatra Bosnu i Hercegovinu.

"Mislim da će to biti najveći problem i tome se ne radujem. Mi imamo odlične odnose sa BiH, volimo Republiku Srpsku, plašim se, ali mislim da sam u pravu, da će to biti najveći problem", izjavio je Vučić.

Svilanović je to potvrdio, jer, kako kaže, smatra da je funkcionalnost BiH veliki problem.

"Kosovo ima bar okvir za rešavanje problema, a to je briselski dijalog, a u slučaju BiH ni to ne postoji", ocenio je Svilanović.

Evropski standard u regionu tek 2100. godine

Na temu koliko nam je i jednima i drugima daleko Evropska unija, Rama je rekao da je važno da sa EU već imamo zajedničke projekte, da ovo jeste region s velikim problemima, ali da je isto tako region u koji se mnogo ulaže, dok je Vučić izjavio da ćemo sve učiniti da sprovedemo reforme koje od nas traži EU, a da je posle na njima da odluče hoće li nas u svom društvu ili neće.

Lično, dodao je, smatra da su Srbija i Crna Gora najbliže članstvu od svih u regionu, ali ćemo, kad sve reforme okončamo, staviti Uniju pred izbor.

"Mi imamo problem sa mentalitetom, svi bismo da nam država pomogne, a da se individualno ne angažujemo. To je nedostatak preduzetničkog duha, i on je prisutan na celom Balkanu", izjavio je Vučić i dodao da ćemo, kako stvari sada stoje, kao region, ovu godinu završiti bez ijedne države u recesiji.

Istina, dodao je on, procene govore da bismo standard EU, kao region, mogli dostići 2100. godine.

Izvršna direktorka Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, Zvezdana Kovač, koja je vodila razgovor, na to je prokomentarisala: "Malo nam je mnogo da čekamo", a Vučić uzvratio: "Ubrzaćemo".

Konačno, primetio je, a povodom opaski o primedbama na račun EU, da i Srbija i Albanija poštuju principe koje zastupa Unija, da se trude da usklade svoje postupke s onim što se od njih kao budućih članica očekuje, ali da se dešava da su principi kojih se ovde držimo nekad iznad onoga što deklariše Evropa.

Rama i Vučić: Srbija prema migrantima humanije nego neke evropske članice

Pominjući problem migranata, srpski premijer je naveo da se Srbija ponela mnogo humanije nego neke evropske članice, da smo uradili ono što se mora po moralnim zakonima, da smo dobili od Evrope neka sredstva, istina deset puta manja od onih koja ćemo utrošiti, ali da su ti ljudi (migranti) u nevolji, a da je on ponosan kako se Srbija u toj prilici snašla o reagovala.

Takvu je ocenu ponovio i albanski premijer rekavši da bi i u tom slučaju trebalo da kritikuje EU, jer su "migranti njeni, a Srbija se mnogo bolje ponela prema njima od članica EU".

Najavljujući otvaranje regionalne kancelarije za saradnju mladih, što su inicirale upravo Albanija i Srbija, Svilanović je rekao da su podaci njegove organizacije poražavajući, jer govore o 40 do 60 odsto mladih bez posla, a što je, prema njegovom mišljenju, pitanje opstanka za vladajuće sturkture, a ne pitanje njihove vlasti.

S druge strane, kako je rekao, u Albaniji je planirani rast proizvodnje za ovu godinu dva do tri odsto, u Srbiji je rast društvenog proizvoda korigovan i biće najverovatnije jedan odsto, što ga, dodao je, uverava da bi to mlade ljude moglo da zadrži.

U tom je smislu pomenuo i osnivanje Centra za inovacije u Splitu, čiji bi glavni zadatak bio da se iz ovog regiona više ne izvoze samo sirovine, kao i da se sprovede temeljna reforma obrazovnog sistema.

"Kukamo i jedni i drugi, i Srbi i Albanci i svi hoće da idu iz zemlje, sto je i normalno, jer ljudi idu gde im je bolje", komentarisao je Vučić.

Nećemo to da zaustavljamo, dodao je, ali treba da stvorimo uslove da oni ne žele da odu, a činjenica ostaje da će se "I u Holandiji i u Nemačkoj živeti bogatije i u narednih 50 godina".

Vučić i Rama o velikoj Albaniji, snovima, stvarnosti...

Da li je u Albaniji još živ mit o "velikoj Albaniji", te kako na to gledaju premijeri Rama i Vučić - bila je jedna od tema u TV dijalogu.

Za Ramu se, kako je rekao, postavlja pitanje ima li uopšte smisla govoriti o "velikoj Albaniji" u situaciji kad razgovaramo o ekonomskoj uniji zemalja regiona, koja bi trebalo da funkcioniše poput unije zemalja Evrope.

Ocenivši da su svi mitovi prošlosti hrana "jednog primitivnog nacionalizma", Rama je rekao da su takvi stavovi u suprotnosti sa svetom mladih, kojima, dodao je, želimo da obezbedimo bolje uslove za život.

"Verujem da Rama želi Albaniju u EU, ali sa snovima treba pažljivije...", prokomentarisao je Vučić i dodao:

"Jer, snova koliko hoćete, ali oni nekad za druge budu mora. Mislim da niko ne želi da vidi ni 'veliku Albaniju', ni 'veliku Hrvatsku', ni 'veliku Srbiju', već uspešne zemlje koje sarađuju", rekao je Vučić, navodeći, kao primer, da će nama Drač uskoro biti najbliža luka i da smo se ekonomski već povezali tako da je to dobro za obe zemlje.

"Nisam dao takvu izjavu zbog izbora, ali verujem da je san Albanaca da žive zajedno -legitiman. Taj san treba da realizujemo kao evropski narod i u okviru zajednice evropskih naroda gde ćemo svi živeti zajedno, i Srbi, i Hrvati i Albanci..." pojasnio je Rama.

Vučić: Rado bih pogledao revanš utakmicu s Ramom

Moglo bi se dogoditi da Vučić i Rama zajedno odgledaju revanš utakmicu dve fudbalske reprezentacije 8. oktobra u Tirani, a prošlogodišnji incident s meča u Beogradu danas komentarišu ovako:

"Zamalo smo pošli u rat zbog jedne fudbalske utakmice, a sada razgovaramo o stvarima koje pre godinu dana nismo mogli ni da zamislimo", rekao je Rama.

Upitan da li za revanš srpski navijači spremaju neko iznenađenje poput albanskog drona na stadionu pre godinu dana, Vučić je rekao: "Nadam se da ne, da tu dozu inventivnosti ne želimo da pokazujemo".

A zatim je dodao da je dobio poziv za revanš, te da bi rado otišao, ako ne bude bilo "nekog mnogo važnog posla", da zajedno s Ramom pogleda utakmicu - "svako sa svojim navijačkim šalom".

Emisija u kojoj su gosti bili premijeri Srbije i Albanije snimljena je tokom Druge konferencije o Zapadnom Balkanu, koja je održana 27. avgusta u Beču, a u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi sa sedištem u Solunu.

Izvršna direktorka Centra, Kovač, ujedno je i glavna urednica "Okruženja" u okviru koje je emisije snimljena, a u tom poslu joj je pomagao kolega Nenad Žebek, iz Saveta za regionalnu saradnju

Emisija je prikazana na nacionalnim televizijama u svim zemljama regiona: Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, Srbiji sa Kosovom, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji, a neposredno nakon javnih servisa odabrane segmente emitovala je i agencija Tanjug.

Samit u Beču je deo Berlinske inicijative koju je prošle godine ustanovila nemačka kancelarka Angela Merkel.

Delegacije svih zemalja Zapadnog Balkana, kao i Austrije, Nemačke i Evropske unije, razgovarale su 27. avgusta o problemima i izazovima pred kojima se nalaze zemlje regiona i usvojile deklaraciju kojom se obavezuju da jedna drugu neće ometati na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Takođe, Srbija i Albanija inicrale su osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, čiji će centar najverovatnije biti u Beogradu i Tirani, a kancelarije u glavnim gradovima zemalja regiona.

Agencije

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd