VESTI

U Srbiji manji broj građevinara za oko 20.000 od 2007.

BEOGRAD - Dan građevinara Srbije će 8. avgusta proslaviti oko 63.000 zaposlenih toj branši u našoj zemlji, što je za oko 20.000 manje nego 2007. pre početka svetske ekonomske krize.

Povodom 75. godišnjice Dana građevinara Srbije, Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije organizovaće 7. avgusta svečanu sednicu Republičkog odobra u Kulturno-sportskom i sindikalnom centru "Rad" na Novom Beogradu.

Navršava se 75 godina otkada su posle dugotrajnog štrajka građevinskih radnika Srbije, sindikalna, politička i poslodavačka rukovodstva odlučila da taj datum bude Dan građevinara Srbije.

I te godine, kao i prethodnih, građevinski radnici su tražili minimum dostojanstva, pravde, reda, poštovanja, poboljšanja uslova rada i standarda, kažu u tom sindikatu.

Pre globalne krize, u građevinarstvu Srbije je bilo zaposleno 82.759 odnosno 5,8 odsto zaposlenih u zemlji, da bi taj broj u 2010. pao na 74.506 zaposlenih, a 2013. na 67.195.

Prema poslednjem podatku, broj zaposlenih od 63.166 čini manje od pet odsto ukupno zaposlenih u Srbiji.

Građevinarstvo je u 2006. učestvovalo u BDP-u Srbije sa 5,3 odsto, a 2013. godine taj udeo je opao na 4,3 odsto.

U vreme najvećeg uspona građevinske industrije Srbije (80-tih godina) godišnje se završavalo 3,6 miliona metara kvadratnih stambenog prostora, 2008. godine 1,4 miliona  metara kvadratnih stanova, 2010. godine 1,2 miliona metara kvadratnih, da bi 2013. godine  bilo izgrađeno svega 852.000 metara kvadratnih stanova.  

U aprilu 2015. godine prijavljeno je 811 stanova sa prosečnom površinom od 78 metara kvadratnih, a broj izdatih dozvola za stanove manji je za 10,1 odsto nego u aprilu 2014.

Broj izdatih dozvola za period januar-april manji je za 2,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Posmatrano prema vrsti građevina, u aprilu 2015. godine 70,2 odsto dozvola dato je za zgrade i 29,8 odsto za ostale građevine.

U samoj strukturi zgrada 61,6 odsto se odnosi na stambene zgrade a 38,4 odsto na druge nestambene zgrade. 

Takođe, nivo zarada u oblasti građevinarstva je ispod proseka Srbije, gde je prosečna plata u periodu januar-juni 2015. iznosila 43.234 dinara, dok je u oblasti građevinarstva bila 40.281 dinara, a u izgradnji zgrada 31.369 dinara. 

"Svih prethodnih nekoliko decenija, koliko Sindikat radnika građevinarstva i industrje građevinskih materijala Srbije obeležava Dan građevinara Srbije, podsećali smo na sindikalnu aktivnost i borbu zidara, tesara, armirača, kamenorezaca, keramičaraa, ciglara, molera, farbara, drvodeljaca i dugih građevinskih radnika predratne Srbije. Obavezni smo da i danas i ubuduće pamtimo i pominjemo vredne majstore, neimare, njihove ideje, borbu i dela čija je vrednost trajna", izjavio je predsednik tog sindikata Duško Vuković.

Objekti koje su podigli ti majstori, kao i mnoge generacije majstora, sve do današnjih dana krase i krasiće Srbiju u celini.

Rano su se oglasili građevinari protiv nepodnošljivih životnih i radnih uslova i nepravdi. Već u 1935. godini, a posebno u 1936. godini vodili su građevinski radnici najveće štrajkove na teritoriji Srbije.

Građevinci Srbije su samo od januara do oktobra 1936. godine vodili 19 štrajkova i dva tarifna pokreta u kojima je učestvovalo 16.500 radnika, odnosno oko 50 odsto svih zaposlenih radnika u građevinarstvu Srbije.

Početak 1935. godine označio je početak povećanja borbenog raspoloženja građevinaca. Prvi su ustali u odbranu svojih prava kamenoresci, koji su radili na izgradnji crkve Svetog Marka u Beogradu.

Generalni štrajk kamenorezačkih radnika Beograda počeo je aprila 1935. godine i trajao više od mesec dana, sve do ispunjenja svih zahteva.

Ohrabreni rezultatima štrajka kamenorezaca i molero-farbara, štrajkovali su zatim zidari, fasaderi, keramičari, a naročito je bio jedinstven i snažno organizovan štrajk ciglarskih radnika, juna meseca 1936. godine u Kikindi.

Po oštrini sukoba, broju učesnika i dužini trajanja, najoštriji i najorganizovaniji štrajk bio je  maja 1936. godine u Beogradu. Radnici su radili u veoma surovim uslovima, radno vreme je trajalo 10, 12 pa i 16 časova dnevno, nadnice su bile veoma niske, a spavalo se po šupama i podrumima. Ovaj štrajk se brzo proširio na skoro celu zemlju.

Građevinski radnici Zemuna i Beograda su kroz brojne štrajkove u periodu od 1935. pa sve do 1940. godine tražili poboljšanje svog položaja, veće nadnice, kraće radno vreme i bolje uslove života i rada na gradilištima.

Nezadovoljni rezultatima brojnih štrajkova, pregovorima sa poslodavcima u skoro petogodišnjem periodu, građevinski radnici Beograda i Zemuna su 4. avgusta 1940. godine otpočeli svoj najveći i najorganizovaniji štrajk.

U Valjevu je bilo najdramatičnije, kada su na štrajkače udarili žandari i policija, i štrajk je ugušen terorom, nasiljem i krvoprolićem.

Štrajk je okončan 8. avgusta 1940. godine, ispunjavanjem svih štrajkačkih zahteva i zaključen je kolektivni ugovor sa svim postavljenim uslovima koje su tražili štrajkači, navedeno je u saopštenju.

Izvor:Tanjug

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
Our website is protected by DMC Firewall!