VESTI

"Oluja", pakleni pakt Tuđmana i Miloševića

Milošević i Tuđman su imali "pakleni pakt", bili su "lojalni saveznici", a krajnji cilj njihove komunikacije bila je BiH, i njena podela, kazali su gosti specijalne emisije TV N1 "Oluja koja traje".

Dve istine istog događaja. Dva stava o "Oluji" koja je u Hrvatskoj Dan pobede, u Srbiji Dan žalosti.

O uzrocima, razlozima i posledicama "Oluje" dvadeset godina kasnije, u specijalnoj emisiji N1 govorili su ratni gradonačelnik Knina Drago Kovačević, odgovorni urednik lista Vreme i autor filma "Pad Krajine" - Filip Švarm, nekadašnji šef službe za informisanje Vojske Srbije Ljubodrag Stojadinović, kao i predsednica DSS-a i ćerka prvog lidera SDS-a u Hrvatskoj Jovana Raškovića, Sanda Rašković Ivić.

Govoreći o planu Z4, Drago Kovačević kaže da su Martić i Mikelić odbili da dođu na sastanak sa Piterom Galbrajtom, i to u poslednjem trenutku, a da se čak i Galbrajt šalio prilikom susreta da im Beograd nije dao.

"Galbrajt je doneo plan i rekao nam: dajte ih ubediti, ako ovo prihvatiite to je pobeda Krajine", ispričao je Kovačević. "Čitav plan je garantovao da bi najveći broj Srba u Krajini ostao u Krajini“, kaže on.

Kako je naveo, Beograd je apsolutno bio protiv tog plana, a s druge strane, nijedan državni organ Hrvatske nikada nije rekao da odbija Plan Z4. Bile su neke sporadične izjave, ali nikada nisu odbili, dodao je i kazao da je to bilo stoga jer je "Slobodan Milošević bio jako lojalan saveznik Franje Tuđmana", i da je hrvatska strana imala informaciju da će Srbi iz Krajine odbiti plan.

On je podsetio da su Plan Z4 radile ozbiljne sile - radila ga je Amerika, Rusija, francuski ambasador, i ambasador tadašnje Evropske zajednice.

"Krajina za ucenjivanje"

Prema samom priznanju Hrvoja Šarinića, šefa Tuđmanovog ureda i jednog od njegovih ljudi od najvećeg poverenja, on je 17 puta razgovarao sa Miloševićem od 1993. do 1995, kaže Filip Švarm.

U pitanju je bila jedna direktna komunikacija, a potezi Zagreba i Beograda su bili poznati jedni drugima, dodaje on. Uvek je u prvom redu te komunikacije bila BiH, a Krajina je bila sporedna predstava, kojom su jedni druge ucenjivali, kaže Švarm.

Od 1991. Krajina je živela "na tuđem vremenu", koje je zavisilio od onoga što će se dogoditi u BiH, dodaje on. Kako je naveo, Z4 je bio neka vrsta plana da se dešavanja u Krajini ne završe ratom.

On je citirao profesora Dejana Jovića koji je, na tribini u Beogradu u utorak, rekao da reintegracija Krajine u Oluji jeste bila reintegracija teritorije, ali bez stanovništva.

Kako je naveo Švarm, Plan Z4 Miloševiću nije odgovarao zbog BiH, još manje zbog Kosova, a Tuđmanu - jer sebe nije video kao predsednika svih građana, već kao predsednika Hrvata.

Ljubodrag Stojadinović, koji je u to vreme bio načelnik uprave za informisanje Generalštaba Vojske Jugoslavije, kaže da je postojalo nekoliko faza u toj drami koja se odvijala nekoliko godina. "Van svake sumnje je da je Generalštab Srbije pružao pomoć, ali bilo je i različitih stavova u pogledu razumevanja pozicije vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske Krajine... Vojska je davala kadrove koji su komandovali vojskom RSK, ali taj se proces menjao", kaže on.

Vojska RSK je slabila, na širokom frontu, bez rezerve, a hrvatska vojska je postajala operativno sposobnija, uz pomoć američkih instruktora, dodao je.

On je istakao da je postojao jedan patološki pakt Tuđmana i Miloševića, da Milošević nije znao šta treba raditi i da je verovao Tuđmanu koji je imao svoje planove - da Srbima treba pokazati put.

Pomirenja još dugo neće biti, u ovom času Srbija je pacifikovala svoju vojsku, a Hrvatska je militarizovala svoju politiku, dodao je Stojadinović. Kako je naveo, to neće dovesti do nekih novih sukoba, ali će dovesti do tenzija.

Kovačević: Krajnji cilj - podela Bosne

Kovačević kaže da su Milošević i Tuđman bili jako lojalni saveznici. "A krajnji ratni cilj im je bila podela BIH. Ja sam to shvatio nakon Vens Ovenog plana“.

Rat je iz Krajine prešao u Bosnu, taj rat je i otvoren u Krajini da bi se prelio u BiH, dodaje on.

Franjo Tuđman je imao plan - uzeti Hercegovinu i ostaviti Hrvatsku sa tri, četiri minorna procenta Srba, što je i priznao javno, navodi on. To je bilo praktično i priznanje namere etničkog čišćenja, kaže Kovačević.

On napominje i da je Šešelj u nedavnom intervjuu Informeru kazao je da je rat tamo bio dogovoren, ali da nije, zbog bliskosti sa tadašnjom vlasti, priznao savezništvo sa Hrvatskom, jer mu to ne odgovara. "Prvi put sa te strane ja čujem takvo priznanje", kaže Kovačević.

"Tu istoričari neće dati dokumenta, takvi papiri se ne potpisuju", ističe on.

On, takođe, navodi da je Stipe Mesić, kad je došao na Pantovčak, morao da demontira crveni telefon između Tuđmana i Miloševića.

Švarm kaže da nije sve zavisilo ni od Miloševića, Martića i Babića već i od Tuđmana, koji je želeo da se na svaki način Krajina likvidira vojnički. U onom trenutku kada su se karte složile u BiH, kad je tu bio Holbruk, onda dolazi do zelenog svetla Hrvatskoj, dodaje on.

Tačno je da možda Vašington nije dao zeleno svetlo, možda ni Stejt deparmtent, ali Hrvatska je uspela da angažuje firmu generala i diplomata MPRI, koja uspostavlja neformalni kontakt sa Pentagonom, dodaje Švarm.

"Verujem je da je često Holbruk ostavljao Galbrajta i bez informacija i pred svršen čin", kaže on.

Kovačević je ispričao i da su postojali pregovori u Ženevi, između krajiške i hrvatske delegacije. Kako je naveo, krajiška delegacija nije ni znala stav Beograda. "Ona je prihvatila predlog Z4, a hrvatska delegacija nije htela ni da čuje. To je bila neka vrsta predstave", naveo je on i dodao da se videlo u Brionskim transkriptima da je Tuđman rekao: Idem u Ženevu, ali ne da pregovaram, već da sakrijem.

Nikada ne mogu gledati odnose između Srbije i Hrvatske, a da tu ne vidim Bosnu, kaže Kovačević.Tvrdim da u Srbiji i Hrvatskoj postoji značajan deo političke elite koji još razmišlja o podeli BiH, kaže. Ta priča će se završiti kad BiH postane funkcionalna država i deo panike iz ove dve države potiče od toga što BiH treba da postane funkcionalna država, navodi.

U Hrvatskoj, prema rečima Kovačevića, egzistiraju dva mita – to je mit domovinskog rata i mit branitelja i ta dva savremena hrvatska mita funkcionišu. Ako to ne uvažava neko ko hoće vlast, nema nikakvu priliku, dodao je on. To je vrlo moćna grupacija između 500.000 i 600.000 ljudi, kaže on podsećajući na šatore branitelja i njihov uticaj na politiku i javnost.

Dakle, Hrvatska je imala između 550 i 600.000 vojnika da bi izbacila 250.000 Srba iz Krajin, ističe Kovačević.

"Sećanje smo pretvorili u rat sećanjima", kaže on i dodaje da je ključna igra ipak Bosna. "Srbiji je u najboljem interesu da ima najbolje odnose sa BiH i Hrvatskom, a to se može samo dogoditi na iskrenim odnosima, da vodimo dijalog", kaže.

Kovačević kaže da se nije vratio u Hrvatsku, i da su danas Srbi tamo građani drugog reda.

Švarm: Srbija da prihvati odgovornost za 1991, Hrvatska za 1995.

Švarm navodi da postoji i problem u kolektivizaciji čitave stvari. Nisu svi građani Gotovina i Markač i nisu svi u Srbiji bili za Vukovar, navodi on.

I Srbija i Hrvatska su prilično beznačajne države, ni Hrvatska nema veliku ulogu u EU, a Srbija i manje, ali one su upućene jedna na drugu, a u obe zemlje postoje strukturni I politički problemi, navodi Švarm. Ove godine su i izbori u Hrvatskoj, pa je dobro da se mlatara zastavama i pevaju ustaške poskočice, dodaje.

S druge strane, ovde su na vlasti oni koji su imali ulogu u to vreme, Vučić je bio za ratnu politiku, dodaje.

Nesposobni smo da se suočimo sa istinom i da preuzmemo odgovornost, dodaje.

"Da li je Oluja etničko čišće? Da, Oluja je bila etničko čišćenje – nije postojalo sigurno formalno naređenje, ali da se to znalo, znalo se", kaže Švarm.

Dobro je što danas niko ne dovodi u pitanje granice, kaže on i dodaje da ritualne izjave državnih vrhova pokazuju samo nesposobnost da preuzmu vlastitu odgovornost.

Važno je da se ti ljudi (prognani) vrate, da imaju prava, da hrvatske službe budu otvorene za njih, dodaje on, govoreći o Krajini.

"Srbija mora da prihvati odgovornost za 1991, Hrvatska za 1995. godinu, da budemo svesni patnje i žrtava", dodaje.

Suštinski je da su Srbija i Hrvatska male države, upućene jedna drugu, i van te upućenosti nema njih na jednoj značajnijoj mapi, dodaje Švarm.

Odnosi između Hrvatske i Srbije nikad nisu prekidani, nekad su bili bolji, nekad loši, ne očekujem da će se nešto spektakularno loše dogoditi, a ni dobro, ocenjuje. Sa tim se složio i Kovačević.

Sanda Rašković Ivić: Milošević ostavio narod na cedilu

Sanda Rašković Ivić, liderka DSS, kaže da nema nikakvog opravdanja za ono što se desilo 5. avgusta i "da nema tu šta da se slavi mir".

"Moj otac, Jovan Rašković, je smatrao da treba ići mirnim putem, a da Srbi ne treba da nasedaju na provokacije Hrvatske", navodi ona.

"Moj otac se zalagao teritorijalnu, političku i kulturnu autonomiju Srba u Hrvatskoj, ukoliko Hrvatska ostane u Jugoslaviji", kaže ona.

"Milošević je pomogao puč u SDS-u, svrgavanjem moga oca, dovođenjem Babića... Posle toga je ostavio taj narod na cedilu i nije učinio ništa", kaže Rašković Ivić.

Stojadinović: Mit je da je Milošević mnogo znao

Ne verujem u realnost te ideje o podeli Bosne, kaže s druge strane Stojadinović. "Mislim da nije postojala politička i vojna koncepcija, koja bi mogla da dovede do te podele".

"BiH je, pored svega što se sada dešava, jedan prostor za pomirenje... Ne slažem se sa tezom da se zločin može oprostiti i zaboraviti, to ne može, može se samo ostaviti iza sebe", kaže on i dodaje da će se to postići evolucijom. "Ta evolucija će trajati nekoliko desetina godina", ocenjuje.

"Ljudi koji su očigledno počinili velike zločine i doprineli da se izvrši jedan etnocid, ti su ljudi danas heroji, učesnici proslave pobede nad sopstvenim građanima", kaže Stojadinović. Ovakve poruke bi mogle da budu opasni stimulans za budućnost, dodaje on.

On je podsetio i da je vest o tome da je Knin pao objavljena je u 24. minutu Dnevnika RTS, a da je tada Milošević to ignorisao.

Postoji jedan mit o tome da je Milošević mnogo više znao nego što je znao, kaže Stojadinović.

Plašili su me njegovi amaterski stavovi i platforme koje su možda vodile do nekih konflikata, naveo je on, govoreći da je prisustvovao sednicama na osnovu kojih je tako nešto mogao da zaključi.

"Akcija Oluja je proizvela veliki zločin, presude Haškog tribunala su napravile novi jaz, koji se, bojim se, neće brzo zatrpavati, već će se širiti", dodao je on.

Smatra da nam slede mnoge godine tenzija. "Mislim da je krajnje vreme da se prestane s licitiranjem čiji su zločinci bili gori, i da krenemo sa pokušajem da se uspostave odnosi da se živi bolje... Ako se bude nastavilo sa fašizacijom, mogu slobodno reći, jednog dela hrvatskog prostora, biće tenzija..." Nama su potrebni novi koraci koji bi omogućili da se na jednu istu stvar, koja se dogodila pre 20 godina, ne gleda na dva potpuno različita načina, kaže on.

Nadam se da ratova neće biti, a nadam se da i mir neće biti pod tenzijama koje će izazivati nove mržnje, zaključuje on.

Autor:Jelena Petrović

Preuzeto: N1-info

 

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!