VESTI

Isto pitanje već 13 godina - gde bi Srbija bila da je Đinđić danas živ?

BEOGRAD - Trinaest je godina od kako je na ulazu u zgradu Vlade Srbije ubijen prvi demokratski izabrani premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić.

I isto se pitanje postavlja već 13 godina - gde bi Srbija bila da je Đinđić danas živ? 

Ako je suditi po različitim mišljenjima onih koji su bili njegovi poštovaoci, ali i stavovima njegovih političkih oponenata, odgovori bi se verovatno slili u jedan - ne ovde.

A, gde tačno - taj odgovor, u svakom slučaju, nije na političarima. 

I, kako ga i danas različito tumače i različito prikazuju njegovu ulogu u savremenoj istoriji Srbije, tako mu isto u različitim kolonama odaju počast svake, pa i ove godine. 

Ove godine, takođe, njegov prethodnik u smislu lidera Srbije, Slobodan Milošević, koji je na današnji dan umro u Ševeningenu, kao haški optuženik, zadobio je mnogo veću pažnju medija i javnosti.

Za mandata Đindićeve vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Milošević, kojem će, izgleda, i gresi biti oprošteni pre nego Đinđiću zasluge. 

Đinđićeva Vlada, koja je formirana je 25. januara 2001, započela je ambiciozne reforme, socijalne i ekonomske, a posle mnogo godina zategnutih odnosa, uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, naročito sa SAD. 

Mnogo godina kasnije, Srbija se i dalje, istrajno opire nanovo pokrenutim reformama, od strane aktuelne vlade, koja na izborima traži novi, snažniji mandat da bi ih konačno okončala.

Đinđićevi naslednici u Nemanjinoj 12, članovi Vlade Srbije u tehničkom mandatu, položiće u 8,00 sati venac na spomen-ploču u dvorištu vlade.

Članovi nekadašnje vlade Zorana Živkovića odaće poštu nekadašnjem premijeru u 12.30 sati, dok će bivši potpredsednik vlade Čedomir Jovanović "sa građanima" odati poštu u 11.45 sati, takođe u dvorištu vlade.

Članovi njegove DS, koji i dalje deluju pod istim imenom, priredili su u Kući kralja Petra Prvog dokumentarnu izložbu o Zoranu Đinđiću pod nazivom "Zoran". 

Postavka, od večeras dostupna javnosti, sadrži dva segmenta: "Zoran Đinđić - autor" i "Drugi o Zoranu Đinđiću", a publika će imati priliku da vidi fotografije koje je snimio sam Đinđić, knjige koje je napisao i preveo, a u drugom delu biće izložene fotografije iz različitih perioda njegovog života, kao i knjige koje su drugi o njemu napisali.

Prilike na političkoj sceni Srbije bitno su drugačije ove 2016. u odnosu na 2003. kada je Đinđić ubijen.

Ali, bitno su se promenile i u odnosu na 2012, kada su na vlast došli praktično njegovi politički protivnici iz devedesetih, zamenivši na ključnim pozicijama njegove "sledbenike", od kojih je većina apsolutno urušila sve ideje Zirana Đinđića otimajući se besprizorno za titulu naslednika i baštinika njegovih ideja, dela i namera. 

Umesto da naslede njegovu energiju, oni su, nakon razočaravajuće vladavine, ostali daleko od njegove vizije i ideje da Srbiju uvede u Evropsku uniju. 

Na drugoj strani, njegovi politički protivnici iz devedestih zauzeli su čvrst evropski kurs i dobili podršku Zapada, za vreme njihove vladavine napravljeni su značajni koraci ka EU, a zemlja je postala cenjena u gotovo celom svetu. 

Đinđićeva DS u međuvremenu se nebrojeno puta pocepala i razdelila, uticaj među građanima drastično joj je opao, a borba za cenzus postala merilo njihovog učesća na političkoj sceni. 

Ono što poštovaoce Đinđićevog dela može dodatno da deprimira je činjenica da se podelama među demokrata ne vidi kraj, a tumaranje za novim kursom i dodatnom snagom za opoziciono delovanje se nastavlja.

Ne treba u tom kontekstu prevideti ni činjenicu da je jedan broj ljudi koji su svojevremeno stajali uz Đinđića sada "na drugoj strani", te da je reč o ljudima koji su u novoj političkoj nomenklaturi preuzeli značajne obaveze i odgovornost. 

Ekonomske su prilike, 13 godina nakon ubistva tadasnjeg premijera, teške, ali idu na bolje, reforme u društvu teško se prihvataju, još teže sprovode, govori se o stvarim koje je trebalo odavno uraditi, ali se u javnosti istovremeno stalno oživljavaju duhovi devedesetih. 

Pitanje političke pozadine Đinđićevog ubistva do danas nije razjašnjeno, ali to je gotovo kliše, jer ni druga politička ubistva nemaju pravni i moralni epilog.

U obrazloženju presude Đinđićevim ubicama, između ostalog je navedeno i da je to političko ubistvo, da je upereno protiv države, da su u njemu očestvovali kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića, a da politička pozadina ubistva još nije otkrivena. 

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd