SVET

Luksemburg želi svemirske rudnike

LONDON/NOVI SAD - Rudarstvo u svemiru uznapredovaće od domena naučne fantastike prema komercijalnoj stvarnosti kada Luksemburg pokrene inicijativu za izdvajanje i korišćenje minerala iz asteroida.

Luksemburg ima dugotrajnu i razvijenu svemirsku industriju i doprineo je razvoju satelitskih komunikacija prethodne generacije. Zajedno s komercijalnim partnerima iz SAD i Evrope, sad ima za cilj da potpomogne stvaranje nove svemirske industrije, koja bi eksploatisala asteroide u svrhu dobijanja metala i drugih materijala kojih na Zemlji nema dovoljno, ali ih ima na "telima blizu Zemlje".

Ova tela obično kruže oko Sunca po trajektorijama koje su udaljene desetine miliona kilometara – mnogo su dalje od Meseca, ali bliže od Marsa, i do njih je lako doći svemirskom letilicom.

Žan-Žak Dorden, šef Evropske svemirske agencije do juna prošle godine i savetnik za inicijativu za svemirske resurse, za FT izjavio je sledeće: "Uveren sam da vizija Luksemburga ima velik naučni i ekonomski potencijal."

Iako rudarstvo u svemiru zvuči futuristički, rekao je da osnovna tehnologija već postoji. "Znamo kako da dođemo do asteroida, kako da ih bušimo i kako da uzorke donesemo na Zemlju."

Objavi Velikog Vojvodstva, koju će izneti Etjen Šnajder, zamenik premijera, prisustvovaće predstavnici "Industrije dalekog svemira" i "Planetarnih resursa SAD", dva potencijalna komercijalna partnera Luksemburga.

Gospodin Šnajder treba da izloži planove Luksemburga za saradnju i investiranje u jednu ili više kompanija koje se bave svemirskim resursima, što će za cilj imati razvoj inicijative, iako je malo verovatno da će navesti specifične sume budući da parlament zemlje nije izdvojio sredstva.

Najveći trošak uspostavljanja rudarske industrije u svemiru najverovatnije će se meriti desetinama milijardi dolara, ali, po rečima g. Dordena, na kraju bi se moglo razviti tržište čija će se vrednost meriti bilionima.

Asteroidi su nastali od materijala preostalog nakon formiranja Sunčevog sistema i bogatiji su vrednim metalima nego što je to Zemljina kora, gde su teži metali praktično potonuli u središte planete tokom procesa hlađenja.

Najvredniji materijali, kao što su teški metali iz grupe platine, bili bi doneti na Zemlju nakon preliminarne obrade u svemiru. Drugi materijali, uključujući metale kao što su gvožde, nikal i volfram, bili bi proizvedeni u svemiru, u mašinama, svemirskim letilicama i drugim alatima za eksploataciju Sunčevog sistema; voda iz ovog procesa bila bi razdvojena na sastavne elemente, vodonik i kiseonik, što bi se koristilo kao raketno gorivo.

banner

© RTV Prevela Bosiljka Vukov

Autorsko pravo The Financial Times Limited 2016

(c) 2016 The Financial Times Limited

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

loading...

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
Our website is protected by DMC Firewall!