ZDRAVLJE I LEPOTA

Hrana astronauta i Inka - Kvinoja

Biljka kvinoja (u svetu poznata pod nazivom quinoa) potiče sa zapadne obale Južne Amerike, gde je osnovni izvor hrane narodima koji žive na Andima. Pored kukuruza, ona je bila i najzastupljenija namirnica za Inke.

Ogromna količina kvinoje koja se danas nalazi na tržištu dolazi takođe iz tog dela sveta, jer su Peru i Bolivija najveći svetski proizvođači ove biljke. Ove dve južnoameričke zemlje proizvedu gotovo 99% kvinoje namenjene u komercijalne svrhe za ceo svet. Zahvaljujući svojoj prilagodljivosti gaji se i u mnogim drugim zemljama, jer može opstati u raznim uslovima uzgoja zajedno sa svojim neobičnim bogatstvom hranjivih materija.

Iako vlada rasprostranjeno mišljenje da je ona jedna vrsta zitarica, to nije tačno. Kinoa je seme biljke iz iste porodice kojoj pripadaju spanać i cvekla, ali pošto se može pripremati na gotovo sve načine na koje se pripremaju i žitarice, zrna ove biljke se svrstavaju u grupu pseudo-žitarica, kao i heljda. Postoji čak više od 100 vrsta kinoe, boja semena se razlikuje a varira od svetlo zžute, preko crvene, do tamno braon.

Kvinoja - bogata proteinima

Nutritivna vrednost kvinoje je slična žitaricama, što znaci da je izvrstan izvor ugljenih hidrata. Medjutim, ono po čemu se ova pseudo-žitarica naročito ističe jeste sadržaj proteina, koji je veći. Najbitniji medju njima su lizin i izoleucin, proteini kojima su žitarice veoma siromašne ili ih uopšte ne sadrže. To ne znači da ona u potpunosti može poslužiti kao zamena za meso, sir i jaja, koji su puni kvalitetnih proteina, ali je odličan prilog.

Poznato je da se aminokiseline iz biljaka moraju upotpuniti aminokiselinama iz namirnica zivotinjskog porekla, jer ove prve ne sadrže sve koje su organizmu neophodne. A aminokiseline koje sadrzi kinoa savršeno nadopunjuju neke biljne proteine, kao što su oni iz mahunarki. Zbog toga istraživački krugovi kvinoju klasifikuju u grupu najvrednijih namirnica na planeti. Nakon objavljivanja ovih naučnih saznanja, kinoa velikom brzinom osvaja svet a posebno je dobro prihvataju sportisti i vegetarijanci, kojima je verovatno i najpotrebnija. Ukupna količina proteina u kvnoji varira u zavisnosti od sorte, s rasponom od 10,4% do 17,0%.

Biljka prošlosti i budućnosti

Posto je odlično izbalansirana i skoro kompletna namirnica, upotrebljavaju je astronauti na putovanjima u svemir. Kada pomislimo da je bila glavna namirnica Inka pre 6000 godina a sada hrana astronauta, zaključujemo da je kvinoja biljka prošlosti i budućnosti. Istraživanjima je utvrđeno da podstiče razvoj neurona, proizvodnju zdravog majčinog mleka, umanjuje rizik od nastanka hipertenzije i zapaljenskih procesa.

S obzirom da se zrna jedu cela, kao i sve integralne žitarice, predstavljaju dobar izvor vlakana. Ona su i odličan izvor magnezijuma, mangana i kalijuma.

Kako polako ali sigurno stiče popularnost i na ovim prostorima, kvinoja se može kupiti i u našim prodavnicama. Priprema je krajnje jednostavna, tako da može poslužiti kao zamena za bilo koju žitaricu, pa su recepti isti ili vrlo slični. Postoji samo jedna stvar koju treba zapamtiti a to je da zrna pre kuvanja treba isprati pod tekućom vodom, a možete je i potapati. Zrna kvinoje su inače obložena saponinima koji imaju gorak ukus. Pre prodaje, u procesu obrade, najveći deo saponina je uklonjen, međutim uvek postoji mogućnost da se mali deo te materije zadržao. Ispiranjem se otklanjaju i eventualni ostaci, da jelo slučajno ne bi imalo gorkast ukus.

Najjednostavnije jelo od kvinoje priprema se potpuno isto kao i pirinač. Dakle, za jednu meru kinoe potrebne su dve mere vode, bujona ili mleka. Začini se po žlji i ukusu i kuva 15-tak minuta.

Na kraju krajeva, jedina nepovoljnost kod ove namirnice je, za sada zaista visoka cena.

Da li će se u budućnosti na tom polju nesto promeniti, videćemo.

 

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!