Friday, November 24, 2017

Pre par godina deca su sama znala za ovo drvo, a danas im morate pokazati koliko su njegovi plodovi ukusni

Dud ili murva, kako ga stariji još zovu, listopadno je drvo. U Vojvodini je u prošlom veku bilo potpuno nezamislivo da se drvo duda ne nalazi u dvorištu ili na sokacima. Danas se nažalost ta slika dosta izmenila, dudova skoro da i nema, te novije generacije odrastaju bez njih.

Deca su ranije crni dud prosto obožavala, noge su znale da potamnje od ugaženih dudinja, a odeća im se teško prala, na radost njihovih baka i majki. Opet to je bilo neko drugo vreme, bez savremenih tehničkih naprava, interneta i ostalog, kada su mališani više vremena boravili na svežem vazduhu uz igru.

U 18. veku u Vojvodini je bilo čak dva miliona dudovih stabala. List belog duda najbolja je hrana za svilene bube, a carica Marija Terezija je volela da se oblači u svilu, pa je jedan od lanaca proizvodnje svile bilo zasađivanje drveća belog duda. U novije vreme, usled širenja sintetičkih vlakana, uzgajanje duda je znatno smanjeno, a mnoge vojvođanske dudare su nestale.

Beli dudovi sazrevaju u junu, a njegovi plodovi imaju sladak ukus. Crni dud stiže nam posle Petrovdana, krajem jula meseca, a ukus njegovih plodova blago je gorkast.

Naime, obe vrste duda su se mnogo više upotrebljavale ranije u narodnoj medicini. I danas dudinje mogu vrlo lako da služe kao odlična prevencija za mnoge današnje bolesti, bilo da ih koristite sveže, ili pravite sok od duda.

Još od davnina korišćen je zbog svojih lekovitih svojstava. Još su stari Rimljani otkrili njegova dragocena svojstva i koristili ga protiv infekcija i crevnih parazita, kao i za lečenje opekotina, piše zdravailepa.com.

Plodovi duda sadrže šećere (fruktozu i glukozu), vitamine (A, C, K, B1 i B2) brojne minerale i dragocena vlakna. Crni dud ima nisku kalorijsku vrednost, malo veću od 43 kcal na 100 grama, zbog čega se preporučuju u niskokaloričnim režimima ishrane i različitim dijetama.

Sadrži dosta flavonoida, među kojima se nalaze rutin i morozin. U dudinjama se nalaze antocijanini – takođe flavonoidi – koji ovoj voćki daju crvenu boju, a poseduju antioksidantna svojstva i deluju protiv starenja. Još jedan moćan antioksidans jeste resveratrol, koji obara holesterol i na taj način uspešno smanjuje rizike od nastanka brojnih kardiovaskularnih bolesti.

Listove duda koriste dijabetičari, zbog toga što sadrže posebne vrste flavonoida. S druge strane, kineska tradicionalna medicina savetuje upotrebu belog duda u slučaju anemije i zatvora. Snižava nivo LDL holesterola, triglicerida, kao i nivo šećera u krvi.

Plodovi duda imaju, dakle, snažna protivupalna i antibakterijska dejstva, sprečavaju brojne kardiovaskularne bolesti (preporučuju se onima koji pate od hipertenzije) i pozitivno utiču na celokupan rad gastrointestinalnog trakta.

Crni dud deluju umirujuće i na centralni nervni sistem te potpomaže bolji i laganiji san. Zato se preporučuje da se dudinje jedu uveče, kako bi kvalitetan odmor bio zagarantovan. U prošlosti su se dudovi koristili u obliku tečnosti za ispiranje usta, kako bi se ublažile upale u ustima i grlu.

Sok od duda koji se dobija od plodova pakuje se i prodaje kao napitak koji jača imunološki sistem i obezbeđuje dugovečnost. Crni dud sadrži anticijanine koji navodno štite nervni sistem i sprečavaju pojavu tumora. U toku su i klinička istraživanja na tu temu.

Zbog dragocenog Vitamina A kojeg crni dud sadrži ova biljka poboljšali vid i sprečava zamor očiju.

Kada se beru dudinje i kako se čuvaju?

Listovi duda beru se u proleće tek kada se dobro razviju, dok se kora i dudinje sakupljaju u kasnim letnjim mesecima. Skupljajte crni dud jedan po jedan plod – ručnom metodom. Stavljajte ih u male posude i pazite da ih ne zgnječite. Čim se zgnječe, odmah započinje proces fermentacije.

Osim toga, važno je da znate da treba da se beru u trenutku sazrevanja. Dudinje se čuvaju na sobnoj temperaturi nekoliko dana. U frižideru se mogu držati malo duže, najviše sedam dana. U teoriji bi se mogle čuvati i u zamrzivaču nekoliko meseci, ali to ipak nije preporučljivo zbog toga što tokom vremena umeju dosta da izgube na ukusu i mirisu.

Crni dud (njegovi osušeni listovi) ulazi u sastave brojnih čajnih mešavina i napitaka za mršavljenje, zbog čega je takođe cenjen.

U Srbiji, i to u Kovilju, svake godine prve nedelje posle Petrovdana, kada sazreva dud od kojeg se peče rakija dudovača, organizuje se tradicionalna Rakijada. Na ovoj rakijadi vrši se, simbolički, “parastos dudu” u čast ove krasne biljke koja lagano izumire iz naše Vojvodine.

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

WEB PREPORUKE

 
loading...

POPULARNO U SVETU

Loading...
Loading...

PRATITE NAS

 

KONTAKT

+ 381 65 333 9029

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Ako se Katalonija otcepi od Španije, šta će biti sa EU?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!