ZANIMLJIVOSTI

Ko je bio Kemal Ataturk "OTAC SVIH TURAKA" ?

Evolucija Turske početkom 1900-tih je jedna od najzagonetnijih kulturalnih i socijalnih promena u islamskoj istoriji. U nekoliko kratkih godina, Osmanlijsko carstvo je oboreno iznutra, lišeno svoje islamske istorije, i razvijeno u novu sekularnu naciju poznatu kao Turska.

Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska je proglašena republikom.

Ataturk je rođen kao Mustafa Kemal 1881. godine u današnjem Solunu. Zauzimao je visoke vojne položaje i u vreme Otomanskog carstva, a predvodio je mladoturski pokret čiji je cilj bio izgradnja moderne države.

Odluka Osmanlijskog carstva da uđe u Prvi svetski rat se ispostavila kao velika greška. Carstvom je upravljala diktatorska vlast koju su vodile „Tri paše“ koji su jednostrano ušli u rat na nemačku stranu, protiv Britanaca, Francuza, i Rusa. Osmanlijsko carstvo je napadnuto sa juga od strane Britanaca, sa istoka od strane Rusa, i Grka sa zapada. Do 1918. kada je rat završio, carstvo je bilo podeljeno i okupirano od strane pobedonosnih saveznika, ostavljajući samo centralnu Anatoliju pod vlašću domicilnih Turaka.
Centralna Anatolija je mesto gdje će se pojaviti Mustafa Kemal i postati nacionalni heroj Turaka.

Bila je zavedena blokada i Turska nije mogla nabavljati hranu i naoružanje, tako da je stanje bilo više nego očajno, što su iskoristile nacionalne snage, predvođene Kemal-pašom, u cilju proterivanja savezničkih snaga. Englezi i Francuzi nisu želeli da direktno učestvuju u ratnim operacijama, ali su zato dobro naoružali grčku vojsku i gurnuli je u rat protiv Turske. U početku, Grci su imali uspeha, brzo su napredovali i stigli do Sakarije (oko 50 km. od Ankare). Ali, ostavljena bez pomoći saveznika i zamorena dugotrajnim borbama, grčka vojska nije mogla da izdrži ofanzivu koju je predvodio Kemal-paša, tako da su se njegove trupe ubrzo našle na obalama Sredozemnog mora, Galipolju i u grčkoj Trakiji, čime je praktično taj Grčko-turski rat i završen 1922. godine, a Kemal-paša proglašen za nacionalnog heroja i tvorca moderne Turske. U ovom ratu dešavale su se veoma paradoksalne situacije, kao, npr., Englezi su uvek pomagali Turke, bojeći se da Rusi ne zagospodare Bosforom i Dardanelima. Ovoga puta Kemal-paša je dobijao pomoć jedino od Rusa, svojih vekovnih neprijatelja, jer je “drug Lenjin” procenio da Kemal-paša vodi pravedni i oslobodilački rat.

Otac Turske

Za oko 20 miliona Turaka, koliko ih je onda bilo na prostorima današnje Turske, nastupili su teški dani. Prostrane oblasti Anadolije ostale su nenaseljene posle pogroma nad Jermenima, a i rat je učinio svoje, kuga i kolera su nemilosrdno odnosile ljudske živote. Da bi naselio ove oblasti, a i stvorio bolju zaštitu od Kurda, Ataturk je zatražio od kralja Aleksandra da, po starim zakonima Otomanskog kalifata, preseli Albance sa Kosova i iz Metohije u ove oblasti. Ovim činom postigao bi više ciljeva, a jedan od osnovnih je bio da Turska, ustupajući zemlju Albancima u Anadoliji, dođe do novca i popravi svoje teško finansijsko stanje, novcem koji bi Srbija (SHS) isplatila albanskim porodicama koje napuste Kosmet. U tom cilju bio je potpisan i sporazum, koji nije realizovan, zahvaljujući, u prvom redu, Isi Boljetincu, koji je molio kralja Aleksandra da ih ne iseljava, u kom cilju je nekoliko puta dolazio u Beograd i bio primljen kod Kralja, tako da je, već postignuti dogovor o preseljenju Albanaca u Anadoliju, ostao nerealizovan.
I tako.

Isa Boljetinac nema danas spomenik na Kosmetu, a ima Skenderbeg, koji i nije bio neki pravi Albanac, bio je srpski despot, pravoslavne vere, a rođeni brat mu je sahranjen u manastiru Hilandar na Svetoj Gori, jer je bio visoki crkveni velikodostojnik.

Ostalo je nejasno i istorijski nedovoljno razjašnjeno odakle to veliko poverenje i prijateljstvo između kralja Aleksandra I Karađorđevića i Mustafe K(Ć)emal paše-Ataturka. Iz raspoložive korespondencije se vidi da ga je Ataturk uvek oslovljavao sa “Dragi brate”, dodajući još niz drugih pozitivnih epiteta čime, inače, obiluju istočnjački dokumenti.

Da li je Ataturk bio zahvalan za korektan odnos prema zarobljenim turskim oficirima i vojnicima, ili iz zahvalnosti što se Kraljevina SHS nije umešala u Grčko-Turski rat 1922. godine, iako je bila saveznica Grčke, a Kemal paša je predvodio oslobodilačku borbu.

Kad je čuo za ubistvo u Marseju 9. oktobra 1934. godine, Ataturk je proglasio sedmodnevni post, a za sahranu ponudio i jedan mali odred svoje vojske, radi odavanja počasti ubijenom kralju, tada već proglašene Jugoslavije.

Republika je proglašena 29. oktobra 1923. godine, a Mustafa Kemal je jednoglasno izabran za prvog predsednika.

Temeljno je reformisao Tursku, izgradio sekularnu državu, uveo prezimena i latinično pismo umesto arapskog, zabranio feredže, fesove, izjednačio prava oba pola…

– Tradicionalni islamski oblici pokrivala za glavu kao što su turbani i fesovi su zabranjeni u korist šešira zapadnog stila.

– Hidžab za žene je ismijan kao „besmisleni objekat“ i zabranjen u javnim ustanovama.

– Kalendar je zvanično promjenjen. Tradicionalni islamski kalendar, zasnovan na hidžri, zamjenjen je u gregorijanski kalendar, zasnovan na rođenju Isusa Hrista.

– U 1932., ezan (muslimanski poziv na molitvu) je zabranjen na arapskom. Umesto toga, prerađen je koristeći turske reči i nametnut je hiljadama džamija u državi.

– Petak više nije smatran delom vikenda. Umjsto toga, Turska je bila primorana slediti evropske norme subote i nedelje kao neradih dana.

Nakon svih ovih promena, VNS je odustala od šarade u 1928. i izbrisala je tačku u Ustavu koja je proglašavala islam kao državnom religijom. Islam je bio zamenjen ataturkovim sekularnim ideologijama.

Turska je 1934. dobila zakon o prezimenima, a Narodna skupština je 24. novembra te godine Mustafi Kemalu dodelila prezime Ataturk, „Otac Turaka“.

Umro je 10. novembra 1938. godine u Dolmabahce palati u Istanbulu, gde su svi satovi zaustavljeni u trenutku njegove smrti, u 9.05.

ataturkbyasante

Ataturkova politička doktrina naziva se kemalizam i prema njoj država, da bi opstala i prosperirala, mora postati dio moderne civilizacije, što znači prihvatanje mnogo od onoga što je izrazito zapadnjačko, poput sekularizma, prava žena i razvoja obrazovanja i nauke.

1.    Politčke reforme
–    Ukidanje sultanata (1. novembar 1922)
–    Proglašenje republike (29. oktobar 1923)
–    Ukidanje kalifata (3. mart 1924)

2.    Društvene reforme
– Žene su dobile jednaka prava kao muškarci (1926-1934)
– Radikalne promene u odevanju i pokrivanju glave (25. novembar 1925)
– Zatvaranje derviških mesta i hramova (30. novembar 1925)
– Zakon o prezimenima (12. jun 1934)
– Zabrana nadimaka, carskih i drugih titula (26. novembar 1934)
– Usvajanje međunarodnog kalendara, sistema mera i računanja vremena (1925-1931)

3.    Pravne reforme
– Napuštanje kanonskog prava (šerijata) (1924-1937)
– Donošenje novog turskog građanskog koda i drugih mera u skladu sa građanskim zakonima (1924-1937)

4.    Obrazovne i kulturne reforme
– Integracija obrazovanja (3. mart 1924)
– Usvajanje novog turskog alfabeta (1. novembar 1928)
– Osnivanje Turskog lingvističkog društva i Turskog istorijskog društva (1931-1932)
– Osnivanje univerziteta (31. maj 1933)
– Obnova umetnosti

5.    Ekonomske reforme
– Napuštanje starog sistema taksi
– Podrška poljoprivredi
– Osnivanje modernih farmi
– Legalizacija i podrška Ekonomskim zakonima i osnivanje industrijskih koorporacija
– Implementacija Prvog i Drugog razvojnog plana (1933-1937), izgradnja novih puteva i povezivanje svih delova zemlje

Ataturkovo telo danas leži u mauzoleju Antkabir u Ankari. Taj veliki mauzolej se nalazi na brdu iznad Ankare.Mauzolej  je izgrađen 1953. Kompleks je okružen zelenilom. Ataturkov mauzolej godišnje poseti više od 11 miliona ljudi.

expres.rs

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!