ZANIMLJIVOSTI

Savanti - veliki genijalci ili žrtve sopstvenog uma?

Ljudski mozak je oduvek privlačio pažnju naučnika, ali i svih nas. Iako je mozak organ koji je najviše proučavan, verovatno nikada neće biti otkrivene sve njegove tajne. Jedna od tajni kojoj su se posvetili savremeni naučnici i o kojoj iz godine u godinu otkrivaju nešto novo, jeste sindrom savanta.

Ko su savanti?

Savanti su ljudi koji imaju različite vrste psihičkih ili fizičkih invaliditeta a poseduju neverovatne talente. Savant sindrom može biti urođen ili stečen, kao posledica neke povrede ili bolesti.

Ovi ljudi poseduju različite sposobnosti: brzo računanje, talenat za muziku ili crtanje, brzo učenje stranog jezika, ali za sve je zajedničko neobično dobro pamćenje. Savanti imaju nizak koeficijent inteligencije i nemaju sposobnost apstraktnog mišljenja, ali njihov mozak je u nekim drugim radnjama daleko ispred mozga prosečnog čoveka. Zanimljiva je činjenca da savanti koji mogu da odrede kog dana u nedelji će biti bilo koji datum iz budućnosti, najčešće ne umeju da računaju, a umetnički savanti svoja dela najčešće stvaraju bez mašte i kreativnosti kopirajući ono što su videli i čuli do najmanjeg detalja.

Istorija savant sindroma

Savant sindrom se prvi put pominje u naučnom tekstu 1783. godine. U tekstu, koji je objavljen u nemačkom časopisu za psihologiju, opisan je slučaj takozvanog munjevitog digitrona, odnosno čoveka koji je velikom brzinom mogao da računa. Međutim, savant sindrom je prvi put zvanično prepoznao i opisao Džon Langdon Daun. On je prvobitno skovao sintagmu ‚‚savant idiot” 1887. godine kako bi opisao ljude koji poseduju neverovatne sposobnosti uprkos niskoj inteligenciji. Međutim, ovakav izraz je izbačen iz upotrebe zbog negativne konotacije, a ovi neobični ljudi su ostali poznati kao savanti (od francuske reče savoir, što znači znati).

Različite teorije savant sindroma

Naučnici se pri proučavanju savanata vode različitim teorijama, ali nijedna od njih do sada nije uspela da opiše sve slučajeve ovog sindroma. Pre svega, važno je razlikovati savant sindrom od autizma, iako se često javljaju zajedno među njima ne postoji jednakost jer nisu svi savanti autistični niti su svi autistični ljudi savanti. Statistički podaci pokazuju da svaka deseta osoba sa autizmom ima neki oblik savantizma, a 50% savanata ima autizam. Statistika takođe govori da se ovaj sindrom znatno češće javlja kod muškaraca nego kod žena.

Međutim, na osnovno pitanje: kako nastaje savant sindrom, naučnici još nisu uspeli da odgovore. Prema nekim teorijama, savanti nemaju izvanredno pamćenje već nemaju sposobnost zaboravljanja i ‚‚brisanja” informacija iz kratkoročne memorije. Podeljena su mišljenja oko toga da li je ovaj sindrom urođen ili stečen. Ima naučnika koji smatraju da izvanredne sposobnosti nastaju usled izolovanosti (socijalne ili čulne) jer prema njihovom mišljenju osoba koja zbog nekog poremećaja nema dobru komunikaciju sa ljudima, ili ima oslabljena čula, postaje opsednuta nekim drugim stvarima i razvija neobične sposobnosti. Sa druge strane su naučnici koji tvrde da je sindrom genetski uslovljen i urođen i da se ne može steći na ovaj način, već samo može nastati kao posledica neke povrede mozga ili bolesti.

Većina savanata ima povrede leve hemisfere mozga, ili ona ne funkcioniše dovoljno dobro. Iz ove činjenice je izvedena teorija koja tvrdi da je zbog toga desna hemisfera kod ovih ljudi nadoknadila nedostatke leve, ali ta teorija nije potvrđena. Leva hemisfera mozga je zadužena za apstraktno mišljenje (koje je kod ovih ljudi kao po pravilu nedovoljno razvijeno) ali i za jezik, govor, neke motorne sposobnosti i za primenu logičkih i simboličkih metoda pri obradi informacija. Desna hemisfera je zadužena za intuitivne i neverbalne metode. Sposobnosti savanata su najčešće vezane za desnu hemisferu, pa je tako čest slučaj savanata sa izvanrednim smislom za crtanje, ali osoba ne razmišlja o smislu i simbolima crteža već samo pokušava da crtež dovede do savršenstva kako bi što vise ličio na original.

Naučne teorije iz osamdesetih godina prošlog veka prikazuju sposobnosti savanata kao kvalitativno a ne kvantitativno drugačije od sposobnosti prosečnih ljudi ili prikazuju njihov kognitivni stil kao suštinski drugačiji od stila drugih ljudi. Ove teorije imaju za cilj da objasne zašto savatni tako dobro pamte ne praveći grešku i zašto opažaju detalje pre nego celinu.

Poznati savanti

Gotfrid Majnd (1768 – 1814) poznatiji kao “Raphael of Cats” bio je švajcarski umetnički savant koji je izvanredno crtao mačke. Majnd je imao nizak koeficijent inteligencije, nije umeo da čita i piše, a bio je veoma cenjen umetnik. Jednu svoju sliku je prodao kralju Džordžu IV.

Kim Pik

(1951 – 2009) najpoznatiji je savant na svetu i inspirisao je stvaranje glavnog lika iz filma ‚‚Kišni čovek”. Film je u velikoj meri izmišljena priča i ne prati zaista život ovog čoveka, ali on je inspirisao scenaristu Berija Moroua. Nakon filma Kim upoznaje mnogo slavnih ličnosti, ali i mnogo gledaoca putujući po različitim gradovima i državama. Od tada postaje mnogo društveniji i ponosniji na svoje sposobnosti. Kim je imao sposobnost da pamti knjige koje pročita, ali i da čita neverovatnom brzinom.

Prvu knjigu je zapamtio još kada je imao 18 meseci i kada su mu drugi čitali. Postoje podaci da je do kraja života zapamtio 9000 knjiga. Osim toga, Kim je umeo da pamti mape i da objasni kako treba stići do određenog mesta, a u srednjim godinama je razvio i talenat za sviranje. Takođe je umeo da prepozna stotine kompozicija klasične muzike i da kaže ko i kada ih je komponovao i da navede biografske podatke kompozitora. S druge strane, Kim je imao poteškoća u svakodnevnom životu i nije imao sposobnost apstraktnog mišljenja. Rođen je bez corpus callosuma čija je funkcija da poveže dve polovine mozga. Naučnici tvrde da ovakvi ljudi razvijaju komunikaciju među hemisferama na drugačiji način i da zato njihov mozak funkcioniše kao jedna celina. Osim toga, Kim je imao i oštećenja leve hemisfere što je karakteristično za većinu savanata.

Stiven Viltšir

(rođen 1974. god.) prvi put je privukao pažnju javnosti kao dvanaestogodišnji dečak kada je u jednoj emisiji po sećanju nacrtao potpuno preciznu skicu autobuske stanice. Tada je nacrtao zgradu tačno onako kako je izgledala, a čak je i na časovniku bilo 11:20 kao i kada ju je nekoliko sati ranije prvi put video. Stiven ima autizam i neverovatno pamćenje kao i sposobnost crtanja, a najviše pamti i crta zgrade. Njegove sposobnosti su prikazani i 2001. godine u jednoj emisiji tako što je nakon vožnje helikopterom iznad Londona nacrtao prostor od četiri kvadratne milje. Detaljno je nacrtao 12 znamenitosti i 200 drugih zgrada.

Danijel Tamet (rođen 1979. god.) engleski je pisac, prevodilac i autistični savant. Pažnja javnosti je na njega prvi put usmerena 2004. godine na Međunarodni dan broja Pi kada je ispričao napamet 22 514 decimala ovog broja. Danijel ima i veoma razvijene jezičke sposobnosti pa govori francuski, nemački, španski, esperanto, litvanski i islandski jezik. Kao dete je imao česte napade epilepsije koji su uticali na to da zauvek promeni način na koji doživljava svet. Po njegovim rečima, brojeve uvek povezuje sa oblicima i bojama što mu pomaže da jednostavno ‚‚vidi” različite odnose među njima. Danijel Tamet je napisao tri knjige i nekoliko eseja u kojima je opisivao svoje sposobnosti. Među velikim brojem naučnih knjiga čija je tema savant sindrom, Tametove knjige se izdvajaju i dragocene su zato što su do sada jedine u kojima je savant lično opisao svoje iskustvo.

Elen Burdou (rođena 1957. godine) jedna je od retkih ženskih osoba među savantima. Rođena je slepa, ima nizak koeficijent inteligencije ali i neverovatne muzičke sposobnosti, smisao za prostor i pamćenje. Takođe, uvek zna koliko ima sati i bez časovnika. Još kao beba je počela da peva a osećaj za ritam je prisutan u svemu što radi. Svirala je u više bendova a njen talenat za muziku vremenom napreduje.

Alonzo Klemons

je u detinjstvu pretrpeo teške povrede mozga što je dovelo do teškoća u razvoju. Alonso pravi veoma precizne skulpture životinja od gline čime je počeo da se bavi još kao mali. Najčešće pravi skulpture konja, bikova i antilopa, a dešava se i da vidi životinju na televiziji a zatim napravi skulpturu za pola sata. Alonzo ne ume da obavlja svakodnevne aktivnosti, ali ima neverovatan osećaj za formu i vešte ruke kojima oblikuje ono što vidi. Kada ga upitaju kako to radi, samo se osmehne i pokaže svoju glavu.

Psihijatar koji proučava savante, Darold Trefert, napisao je u jednom svom tekstu da je Alonzo jedna od najblažih osoba koje je sreo i da su Alonzov osmeh i umiljatost ostavili veliki utisak na njega. Trefert u tom tekstu kaže da bi Alonzo osvojio medalju za najblažu osobu ukoliko bi takva medalja postojala jer su njegovi osmeh, toplina i nežnost ‚‚zarazni”.

Savant sindrom je naučnicima postavio brojna pitanja a jedno od njih je:

Šta ovaj sindrom govori o potencijalima svih nas?

Naučnici pokušavaju da odgonetnu da li se u svakome od nas kriju ovakve sposobnosti ali se ne razvijaju u dovoljnoj meri zbog velikog broja drugih sposobnosti koje razvijamo. Šta je talenat? Koje su granice ljudskog mozga? Šta je pamćenje? – ovo su neka od pitanja na koje nije moguće odgovoriti sve dok se ne utvrdi šta je zaista savant sindrom i kako nastaje. Dok ne shvatimo savante, nećemo shvatiti ni kogniciju i pamćenje svih nas. Doktor Darold Trefert je proučavajući savante shvatio mnoge stvari o životu svih nas. Posmatrajući njihove porodice i ljude koji su im bliski, shvatio je da pred sobom ima primer kako se treba ophoditi prema ljudima. Po njegovim rečima, članovi njihovih porodica su fokusirani na njihove talente a ne na njihove nemogućnosti.

Ljudi koji su bliski savantima slave njihove talente i dive im se bez žaljenja za onim što bi mogli da budu, a nisu. Osim toga, njihove porodice pokazuju veliku snagu, optimizam, strpljenje, veru i bezuslovnu ljubav a to je ono čemu se doktor Trefert divi. On je zahvalan savantima za sve što je od njih naučio i što zahvaljujući njima bolje razume ljudski mozak i ima veće strahopoštovanje prema njemu.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!