ZANIMLJIVOSTI

MISTERIJE

 

Tokom istorije pojavljivali su se ljudi čije priče su toliko fascinantne da i danas izazivaju pažnju svojim neobjašnjivim detaljima.

Misterije su oduvek omiljena tema razgovora, a pogotovo ako se radi o ljudima koji su se našli u vremenu kojem očito nisu pripadali. Evo deset najmisterioznijih priča koje će vas naterati da se dobro zamislite ...

Fulcaneli

Misteriozni alhemičar s početka 20. veka čije je ime očito dobro sročena igra reči, a njegov je učenik Ežen Kanselije  pred svedocima napravio transformaciju 100g olova u zlato pomoću praha koji mu je dao učitelj.

Fulcaneli je bio, ili nije bio, izuzetno tajanstven početkom 20.veka.

Sve što se može reći za sigurno je da su objavljene dve knjige u ime Fulkanelija

- Le Mystere des Cathédrales  

- Les Demeures Philosophales

Ove izvanredne knjige se visoko kotiraju među alhemičarima.

Ko je zapravo napisao ove knjige verovatno se nikada ne može utvrditi; teorija sigurno ima na pretek.

Fulcaneli  je živeo neprirodno dugo, umro je u nekoliko različitih mesta, ustao iz mrtvih ...

On je nesumnjivo bio Francuz I heteroseksualan muškarac, jer je u svojim radovima pisao i o svojoj ženi.

Veruje se da je nemačka obaveštajna služba Abwehr, u praskozorje Drugog svetskog rata, bila u, očigledno n0euspešnoj, poteri za Fulkanelijem, zbog njegovog poznavanja tehnologije nuklearnog naoružanja. Fulkaneli se sastao sa jednim atomskim fizičarom iz Francuske i pružio mu konkretne informacije  u pogledu tehnologije nuklearnog naoružanja i tvrdio je da je nuklearno oružje korišćeno protiv ljudstva u dalekoj prošlosti.

Prema tvrdnjama Kanselijea (njegovog učenika), njegov poslednji susret sa Fulkanelijem se dogodio 1953., godinama posle Fulkanelijevog nestanka, kada je otputovao u Španiju i otišao u zamak u planini, da bi se sastao sa svojim učiteljem. Kanselije je svojevremeno poznavao Fulkanelija kao starca od osamdesetak godina, ali je u trenutku tog poslednjeg susreta učitelj bio čovek u svojim pedesetim godinama. Susret je bio kratak i Fulkaneli je ponovo otišao ne ostavljajući nikakve tragove. U tom trenutku Fulkaneli bi bio star 114 godina.

D. B. Kuper

Do današnjeg dana, niko ne zna njegovo pravo ime, ali 24. novembra, 1971. godine, svi u Americi su govorili o misterioznom čoveku kog su prozvali  DB Cooper.

Tog dana, Kuper je  oteo  Boing 727 na letu od Portlanda do Sijetla i njegovih 36 putnika i 6 članova posade (Northwest Orient Airlines).

Uzeo je 200 hiljada dolara otkupnine i skočio padobranom iznad oregonskih šuma. Nikad nije pronađen nikakav trag o njemu.

Slučaj D. B. kupera  je tako ostao jedini nerešeni slučaj avio otmice u istoriji SAD.

Da je Den Kuper danas živ, imao bi više od 85 godina.

Kuper je postao deo američkog folklora, neka vrsta Bilija Kida i Džesija Džejmsa. Junak filmova, serija, tip po kojem je nazvan glavni lik u legendarnom „Tvin Piksu". Odvažni lopov za koga već decenijama navijaju baš svi koji su ikada čuli za njega.

 

Hil Perez

Hil Perez je bio španski vojnik, koji se 26. oktobra 1593. iznenada pojavio u Meksiko Sitiju. Nosio je uniformu stražara Guvernerove palate na Filipinima (tada španske kolonije). Tvrdio je da ne zna kako je uspeo da se pojavi u Meksiku i da je nekoliko trenutaka pre toga bio na dužnosti, na straži ispred palate u Manili. Rekao je da je guverner (Don Gomez Perez Dasmarinjas) upravo ubijen.

Dva meseca kasnije, brodom su stigle vesti iz Manile. Stigla je vest da je guverner ubijen i da su provereni ostali aspekti Perezove priče. Svedoci su potvrdili da je Perez zaista bio na dužnosti neposredno pre dolaska u Meksiko. Jedan od putnika sa broda je prepoznao Pereza i zakleo se da ga je u Manili video 23. oktobra (tri dana pre njegovog dolaska u Meksiko). Perez se nakon tih događaja vratio u Manilu, svom dotadašnjem životu, koji je bio jednoličan do njegove smrti.

Zelena deca iz Vulpita

Zelena deca iz Vulpita su dvoje dece koji su se, u XII veku, pojavili u selu Vulpit, na istoku Engleske.

To dvoje dece su bili brat i sestra i imali su zelenu kožu. U svim ostalim segmentima njihov spoljni izgled je bio uobičajen. Govorili su nepoznatim jezikom i odbijali su da jedu bilo šta osim mahuna graška. Vremenom je njihova koža izgubila zelenu boju. Kada su naučili engleski jezik, ispričali su da dolaze iz „Zemlje svetog Martina“, gde vlada tama, jer Sunce ne izlazi visoko iznad horizonta. Rekli su da su čuvali stoku svog  oca i da su pratili reku svetlosti, kada su čuli zvuk zvona i našli se u Vulpitu.

Neke neobične teorije insistiraju na tome da su deca poreklom iz paralelnog univerzuma ili sa druge planete,

Priča o 'Zelenoj deci' ostaće jedna od najčudnijih misterija koje su zabeležene u istorijskim dokumentima, mada to ne predstavlja dokaz njene izvornosti. Možda je u pitanju jedna od najstarijih engleskih bajki, koja je nastala u nemirnim vremenima kao mešavina političkih i religioznih zbivanja sa lokalnom mitologijom i folklornim verovanjima u život posle smrti.

Čovek sa gvozdenom maskom

Čovek sa gvozdenom maskom (umro u novembru 1703.) bio je zatvorenik u brojnim francuskim zatvorima (uključujući i Bastilju) tokom vladavine kralja Luja XIV. Pravi identitet ovog zatvorenika nije poznat, jer niko nije video njegovo lice, koje je bilo pod crnom somotskom maskom. Različite varijante ove priče opisuju masku kao „gvozdenu“. Prve beleške koje pominju ovog zatvorenika su iz 1669. godine, kada je ministar Luja XIV predao zatvorenika upravniku zatvora u Pinerolu (današnja Italija).

Prema pismu koje se odnosilo na zatvorenika, njegovo ime je bilo Eustah Dožer. U pismu namenjenom upravniku zatvora, stajala je instrukcija da se pripremi prostorija sa nekoliko vrata, kako niko spolja ne bi mogao da prisluškuje. Zatvoreniku je rečeno da će, ako progovori sa bilo kim o bilo čemu osim o svojim osnovnim potrebama, biti ubijen. Upravnik je bio jedina osoba u direktnom kontaktu sa njim i on mu je donosio dnevno sledovanje hrane. Nakon smrti, sve njegove stvari su uništene. Do danas, niko ne zna ko je bio on.

„The Poe Toaster“

The Poe Toaster  je nadimak misterioznog čoveka koji je odavao počast Edgar Alan Pou, tako što je posećivao njegov grob svake godine. Neobičnu tradiciju je započeo 1949. , sto godina posle smrti Edgara Alana Poa i nastavljao je svake godine na piščev rođendan, 19. januara.

Sajt Vikipedija kaže: „U ranim jutarnjim časovima 19. januara, figura u crnom odelu, za koju se pretpostavlja da je muškarac, sa štapom sa srebrnim vrhom, dolazi u Vestminstersku crkvu, gde je groblje na kojem je Po sahranjen, i nazdravlja konjakom. Pre nego što ode, misteriozni obožavalac ostavlja tri crvene ruže i pola boce konjaka na grobu.“

On (ili ona) nosi crni šešir i kaput, prekrivajući lice šalom. Nekolicina novinara i obožavalaca su često u pripravnosti, kako bi posmatrali događaj. Niko nije pokušao da se meša u njegovo odavanje počasti, niti da mu skine masku, najverovatnije zbog poštovanja prema njegovoj tradiciji.

Zodiac UBICA

Misteriozni ubica koji je u kasnim šezdesetima delovao u Kaliforniji, San Francisku između 1960-tih i 1970-tih.  Ubio je SEDAM ljudi, a izluđivao je policiju i novinare šifriranim pismima koja je slao medijima, od kojih su stručnjaci uspeli dešifrovati samo tri. U pismima koja su pristizala do 1978., tvrdio je kako je ubio ukupno 37 osoba.

Ime Zodiac dao je sam sebi u sarkastičnim pismima, A JEDNA NJEGOVA PORUKA je  glasila (uključujući pogrešna spelovanja): "VOLIM DA UBIJAM LJUDE JER JE TO TAKO ZABAVNO ZABAVNIJE JE JE OD UBIJANJA DIVLJIH ŽIVOTANJA U ŠUMI JER JE ČOVEK NAJOPASNIJA ŽIVATANJA OD SVIH UBISTVO MI DAJE NAJUZBUDLJIVIJE ISKASTVO ČAK JE BOLJE OD PROVODA SA DEVOJKOM NA ZABAVI NAJBOLJI DEO TOGA JE DA KAD UMREM PONOVO ĆU BITI ROĐEN U RALJU I SVI ONI KOJE SAM UBIO POSTAĆE MOJI ROBOVI NEĆU VAM DATI SVOJE IME JER ĆETE POKUŠATI DA ME USPRITE ILI ZAUSTAVITE MOJE SKUPLJANJE ROBOVA ZA ŽIVOT POSLE SMRTI EBEORIETEMETHHPITI". Značenje poslednjih osamnaest simbola nije pronađeno, mada je okom TV programa "Nerešene misterije" predloženo da im je značenje Teodor Dž. Kačinski.

Njegove žrtve uglavnom su izbodene do smrti, a bile su stare od 16 do 29 godina.

Gospodin Šušani

(? – 1968.) je nadimak misteorioznog jevrejskog učitelja, čiji su učenici kasnije postali visoko cenjeni ljudi u posleratnoj Evropi. Među njegovim učenicima su, na primer Emanuel Levinas, francuski filozof, i Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1986. Malo toga se zna o Šušaniju, uključujući i njegovo ime. Njegovo poreklo i kompletna biografija su čuvane u strogoj tajnosti. Na njegovom nadgrobnom spomeniku u Montevideu (gde je i umro), piše: „Blažena uspomena na visprenog rabina Šušanija. Njegovo rođenje i život su zapečaćeni u misteriji.“ Tekst je napisao Eli Vizel, koji je platio i izradu spomenika.

Ne postoji konkretna radna biografija gospodina Šušanija, ali je činjenica da je preneo ogroman intelektualni kapital svojim učenicima. Šušani se oblačio kao vagabund, ali je bio stručnjak u mnogim oblastima nauke, matematike, filozofije, a posebno se isticao u poznavanju Talmuda. Najveći deo poznatih činjenica iz njegovog života su iz zapisa i razgovora njegovih učenika.

 

Kasper Hauser

26. maja 1828. dečak, tinejdžer se pojavio na ulicama Nirnberga, u Nemačkoj. Nosio je pismo, adresirano na kapetana 6. konjičkog puka. Nepoznati autor pisma kaže da je dečak dat njemu u starateljstvo 7. oktobra 1812. , dok je još bio malo dete i da ga nikad nije puštao da izlazi iz kuće. Tada je dečak želeo da se priključi konjici, tako da je, prema pismu, trebalo da ga kapetan primi ili da ga obesi. Hauser je tvrdio da je, koliko je mogao da se seti, ceo život proveo sam u mračnoj, maloj prostoriji (površine ne veće od jednog kreveta) i da je u njoj imao samo slameni krevet i drvenog konja kao igračku. Prema njegovoj priči, prvi čovek sa kojim je imao kontakt je misteriozni čovek koji ga je posetio ubrzo pošto je pušten, koji se postarao da mu dečak ne vidi lice. Prema tadašnjim glasinama, verovatno iz 1829. godine, Kasper Hauser je bio princ naslednik od Badena, rođen 29. septembra 1812., koji je umro nakon mesec dana. Princ je verovatno zamenjen sa bebom koja je umirala, pa se 16 godina kasnije pojavio u Nirnbergu, kao Kasper Hauser. Umro je od ubodne rane u grudi, koju je verovatno sam sebi naneo. Tvrdio je da ga je ranio čovek koji ga je čuvao dok je bio dete.

Univerzitet u Minsteru je 2002. izvršio DNK analizu ćelija njegove kose i tela, kao i komada odeće za koje se tvrdi da su pripadali Hauseru. Uzorak je upoređen sa segmentom DNK Astrid fon Medinger, koja je potomak ženske linije Stefani de Boharne, koja bi bila Kasperova majka, da je on bio princ naslednik od Badena. Sekvence nisu bile identične, ali uočena razlika nije bila dovoljno velika da bi isključila vezu, jer je ta razlika mogla biti izazvana mutacijom.

Gospođa Babuška

Gospođa Babuška je nadimak za nepoznatu ženu koja je mogla fotografisati događaje koji su se dogodili na mestu Dilej Plaza u Dalasu, kad je u atentatu 22. novembra 1963. pogođen predsednik Kenedi. Dobila je nadimak po marami koju je nosila, a koja je slična onima koje nose starije ruske žene (babuška - na ruskom znači baka ili stara žena). Marama je svetle braon boje, a kad se bolje osmotri kadar u filmu Marije Mučmor, mogu se primetiti ružičasti tonovi .Svedoci su videli da je držala kameru preko lica, te je primećena i na snimcima atentata (npr. Kadar iz filma koji je snimila Marije Mučmor, uZapruderov filmu - frame 2. Viđeno je da je stajala na travi između ulica Elm i Majn, može se videti u Zapruderov filmu, te filmovima koje su snimili Orvil Nik, Marije Mučmor i Mark Bel. U Belov filmu može se videti na 44. i 49. sekundi. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da, iako su nakon atentata brojni svedoci legli ili se zaklonili, ona je još uvek stajala s kamerom preko lica. Posle pucnjeva, prešla je ulicu Elm i pridružila se svetini koja je prešla preko travnatog brežuljka u potrazi za čovekom koji je pucao. Pojavljuje se poslednji put na fotografijama gde hoda istočnom stranom ulice Elm, i ni ona ni njen film nikada sa sigurnošću nisu bili identifikovani.

Kao i mnoga druga nerazjašnjena pitanja u vezi atentata na predsednika Kenedija, i identitet ove žene prekriven je velom tajne. Policija i FBI nikad, naime, nisu našli gospođu Babušku, koja je nakon dana atentata misteriozno nestala. Film snimljen iz njene perspektive takođe nikada nije nađen uprkos zahtevu FBI-a lokalnim ljudima koji su razvijali fotografije i filmove. Međutim, Džek Herison, Kodakov tehničar u Dalasu, izjavio je da mu je na dan atentata došla žena koju je opisao kao brinetu u 30-ima, nalik gospođi Babuški sa snimaka. Od njega je zahtevala da razvije film u boji, koji je, međutim, bio van fokusa i zamagljen.

Slučaj je bio slepa ulica dok naizgled 1970. nije došlo rešenje, kad je žena po imenu Beverli Oliver izjavila da je ona bila gđa. Babuška. Beverli je radila kao pevačica i striptizeta u Koloni Klubu, koji se, zanimljivo, takmičio s klubom Džeka Rubija- Karousel Klub. Godine 1994. izdala je memoar, Noćna mora u Dalasu koji je bio napisan kao kronika događaja koji su se zbili na dan atentata na Džona F. Kenedija. Rekla je da su je nakon atentata kontaktirala na poslu dvojica muškaraca za koje je mislila da su "agenti iz FBI-ja ili Tajne službe". Tvrdila je da su joj muškarci rekli da će razviti njen film i da će joj ga vratiti unutar 10 dana, no to se nije dogodilo.

Međutim, njena priča je imala razne rupe. Sledi spisak nekih od većih:

Tvrdila je da je na dan atentata koristila kameru Jašika Super 8, koja uopšte nije bila u proizvodnji do nekoliko godina nakon atentata. Takođe je tada imala 17 godina i bila je vitke telesne građe, dok je gospođa Babuška bila krupnija žena u srednjim godinama.

Navodno je imala blisko prijateljstvo sa striptizetom Žanet Konforto, profesionalno znana kao Žada, za koju je Oliver tvrdila da je s njom razgovarala u klubu Karousel veče uoči atentata. Žada je po tvrdnji bila svedok sastanka Oliver sa Džekom Rubijem i Li H. Osvaldom, te je navodno to rekla i novinarima, nakon čega je misteriozno "nestala". Ustvari - Žada nije radila u klubu Karousel već gotovo mesec dana pre atentata, i rekla je novinarima da, koliko je znala, Rubi i Osvald nisu znali jedan drugog. Nije ni misteriozno nestala, već se preselila u Albukerki, u saveznoj državi Novi Meksiko.

Rekla je da joj je FBI-jev agent Regis Kenedi zaplenio film u Dalasu, 25. novembra 1963, iako je dokumentovano da je on na taj dan bio u Nju Orleansu.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!