ZANIMLJIVOSTI

Ova žena je stvorila najmračnije delo gotske književnosti: Njen život je bio još mračniji

Neobičan život

Jedne letnje noći 1816. 19-ogodišnja Meri Godvin, uskoro Meri Šeli, zamislila je priču koja će postati najveće remek-delo gotske književnosti svih vremena - "Frankenštajna". Divlja, mračna knjiga šokirala je i zaintrigirala svetsku književnu javnost kada je prvi put objavljena 1818. godine, ali je ironično, najveće iznenađenje bila činjenica da je Merin život takođe postao mračna bajka. 

Meri Šeli bila je nekonvencionalna žena koja je zbog toga mnogo patila i doživela mnoge tragedije. Godinama je živela u netradicionalnoj vezi, potucala se od mesta do mesta i do kraja se borila protiv sveta koji je videla kao ograničen i seksistički. 

Neobična porodica 

Meri Šeli je rođena kao Meri Vulstonkraft Godvin u Londonu 30. avgusta 1797. godine kao jedino dete iz veze feministkinje i književnice Meri Vulstonkraft i filozofa, romanopisca i novinara Vilijama Godvina. Njena majka umrla je od porodiljske groznice samo 11 dana nakon porođaja, pa je Meri odrasla uz oca i stariju sestru Fani koju je njena majka dobila iz afere koju je imala pre braka. 

Ova porodica postala je još neobičnija kada se njen otac ponovo oženio sa Meri Džejn Klermont, dobro obrazovanom ženom koja je iz prethodnog braka već imala dvoje dece - Čarlsa i Kler. Par je nakon toga dobio zajedničkog sina Vilijama Godvina II pa je petoro dece odrastalo zajedno dok su njihovi roditelji osnovali izdavačku kuću koja je objavljivala knjige za decu, kao i kancelarijski materijal, mape i igre. 

Godvin je bio predan zadatku da veza uspe i brak je bio veoma stabilan. Meri je, sa druge strane, mrzela svoju maćehu. Godvinov biograf Kigan Pol kasnije je naveo da je gospođa Godvin više pažnje posvećivala svojoj deci, a zapostavljala decu Vulstonkraftove. 

Meri je oduvek volela da piše. Svoju prvu pesmu objavila je uz pomoć očeve izdavačke kuće kada joj je bilo samo 10 godina. 

Obrazovala se kod kuće, a otac se potrudio da to okruženje ne bude seksističko pa je devojčica učila i o stvarima nezamislivim za njene vršnjakinje onog vremena. Otac ju je podučavao širokom spektru tema, imala je pristup kućnoj biblioteci, kao i bibliotekama mnogih intelektualaca koji su posećivali Godvinove, među kojima su bili romantičarski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž i bivši potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Aron Ber, piše portal Allday.com. 

Vilijam Godvin je svoju tada 15-ogodišnju ćerku opisao kao devojku "jedinstveno smelog, donekle naređivačkog, i živahnog duha. Njena strast prema znanju je velika, a njena istrajnost u svemu što preduzima je gotovo nepobediva”. 

Zabranjena ljubav 

Meri se verovatno prvi put srela sa radikalnim pesnikom i filozofom Persijem Šelijem

Kada joj je bilo 16 godina i nakon što se jednom prilikom vratila u porodičan dom nakon dužeg boravka u Škotskoj. U to vreme Šeli je bio oženjen iako je napustio svoju suprugu i redovno je posećivao Godvina koga je mnogo cenio. 

Šelijev radikalizam, posebno njegovi ekonomski stavovi, koje je upijao iz Godvinove "Političke pravde" otuđio ga je od njegove aristokratske porodice kojoj je bio nezamisliv njegov plan da ogromnu sumu porodičnog novca donirao kao pomoć hendikepiranima. 

Meri je bila očarana mladim radikalom i par je uskoro započeo ljubavnu vezu uprkos protivljenju obe porodice. Meri i Persi su počeli da se viđaju tajno na grobu njene majke - ona je imala skoro 17 godina, dok je on bio gotovo 22-godišnjak. Par je 1814. godine, tajno pobegao u Francusku i poveo sa sobom Merinu polusestru Kler Klermont koja će postati njihova pratilja do kraja života. 

Iako je Šeli poticao iz bogate porodice, njegovo nasledstvo nije bilo dovoljno da ih izdržava, pa se trojka uskoro našla zadužena i sama. Negde u to vreme, Meri je saznala da je trudna. Imala je samo 17 godina, nije mogla da očekuje bilo kakvu pomoć od porodice, a čak je i njena najdraža prijateljica Izabel počela da je izbegava jer je Meri postala predmet tračeva i ogovaranja u krugovima "pristojnog" engleskog društva. Ipak, Šeli ju je voleo i njoj je to bilo dovoljno. 

Nažalost, baš u vreme kada su počeli da finansijski staju na noge, Meri je rodila devojčicu koja je poživela tek nekoliko dana. 

Slobodna ljubav 

Veza Meri i Persija bila je sve samo ne obična pošto je par verovao u slobodnu ljubav. To je u praksi značilo da Persi Šeli nije bio veran partner. Održavao je kontakte sa svojom zakonitom ženom koja je rađala njegovu decu, a šuškalo se i o aferi sa Lordom Bajronom - pesnikom, bogatim ekscentrikom i poznatim ljubavnikom. Iako je i Meri bila odgajana u duhu takve zajednice koja ne zna za granice, čini se da je odbila da bude "deljena" između Šelija i njegovih prijatelja. 

Situacija je postala još napetija kada je Merina sestra Kler takođe otpočela vezu sa Bajronom! 

Meri je 1816. godine rodila drugo dete. Dečak je dobio ime Vilijam, po njenom ocu, a uskoro je dobio i nadimak "Vilmaus” i ovo je mnogo promenilo njen način života. Od liberalke koja nije poznavala granice uskoro se pretvorila u tipičnu viktorijsansku ženu - konzervativnu, lojalnu domaćicu iz srednje klase koja pokušava da zadrži porodicu na okupu. 

Maja 1816. godine, Meri, Persi i njihov sin otputovali su u Ženevu zajedno sa Kler Klermont. Oni su planirali da leto provedu sa Lordom Bajronom, sa kojim je Kler, nakon nedavde afere, ostala trudna. 

U Ženevu su stigli 14. maja 1816. godine, gde je Meri sebe oslovljavala sa gospođa Šeli. Bajron im se pridružio 25. maja, a njegova pratnja bio je mladi fizičar Džon Vilijam Polidori. 

Meri se sećala da je to bilo "vlažno, nimalo blago leto i neprestana kiše nas je često danima zatvarala u kućama”. U takvoj atmosferi Persi, Bajron i Šeli su se jedne večeri kladili u to ko može da napiše strašniju bajku. 

I Meri je napisala osnove priče koje ća kasnije ugraditi u svoj roman "Frankenštajn". 

Nakon povratka u Englesku Meri je nastavila da radi na knjizi, ali nju i Persija je nesreća pratila u stopu. Iznenada je preminula Merina polusestra Fani, a pre nego što su stigli da je zapravo ožale i Persijeva trudna žena je počinila samoubistvo. 

Ovo je duboko pogodilo par iako im je to zapravo dalo mogućnost da se konačno venčaju. Meri je malu utehu pronašla u tome što je 1818. "Frankenštajn" konačno objavljen i što je rodila još jedno dete - devojčicu Klaru. 

"Smrt im pristaje" 

U ovom trenutku Persi i Meri su pretrpeli neverovatno mnogo tragedija, a bili su i u finansijskim problemima i dugovima. U takvoj situaciji rešili su da zauvek napuste Englesku odvodeći sa sobom svoju decu, decu koju je Persi imao sa svojom prvom ženom, kao i Kler i njeno vanbračno dete iz veze sa Bajronom. 

Par se nastanio u Italiji i vreme posvetio čitanju, pisanju, učenju, razgledanju gradova i druženju. Italijanska avantura bila je, nažalost, prekinuta kada su, u razmaku od godinu dana, oba zajednička deteta Persi i Meri umrla. Ovi gubici bacili su Meri u duboku depresiju koja ju je izolovala od supruga, ali i ostatka sveta. 

Iznajmili su kuću u osamljenom kraju Italije pored mora koji se Meri nikada nije dopadao jer ju je činio depresivnom. Neko vreme, utehu je nalazila samo u pisanju. Rođenje sina Persija Florensa Šelija 12. novembra 1819. godine, konačno je popravilo njeno raspoloženje iako je negovala sećanje na svoju izgubljenu decu do kraja života. 

Godine provedene u Italiji bile su period intenzivne intelektualne i kreativne aktivnosti Šelijevih. Dok je Persi napisao niz velikih pesama, Meri je napisala autobiografski roman "Matildu", istorijski roman "Valpergu" i drame "Prozerpina" i "Midas". Italija onog vremena je bila stecište velikog broja intelektualaca smatranih "previše skandaloznim" za viktorijansku Englesku, pa je par uživao u društvu istomišljenika, a obnovili su i prijateljstvo sa Bajronom. 

Sve ovo vreme Meri je morala da se nosi sa Persijevim interesovanjem za druge žene. Na kraju je prihvatila njegova verovanja u neekskluzivnost braka, pa je i ona počela da stvara emocionalne veze sa muškarcima i ženama iz njihovog kruga prijatelja. Posebno su joj postali dragi grčki revolucionar Princ Aleksandar Mavrokordato i Džejn i Edvard Vilijams. 

Ipak, tragedija nije napuštala Meri Šeli. Dana 8. jula 1822. godine, manje od mesec dana pre svog 30. rođendana, Persi se udavio u zalivu La Specija tokom iznenadne oluje dok se je svojim brodom "Don Žuanom" vraćao kući. 

Šelijevo telo bilo je izneto na obalu i kasnije, u skladu sa karantinskim propisima spaljeno na plaži u prisustvu Lorda Bajrona. Meri nije bila na sahrani jer to nije bilo u skladu sa onovremenim običajima. Legenda kaže da je jedini deo tela pesnika koji nije spaljen bilo njegovo srce koje je Bajron dao Meri i koji je ona čuvala u kutijici koju je uvek nosila sa sobom sve do svoje smrti 30 godina kasnije.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd