ZANIMLJIVOSTI

Razotkrivanje: Kakvim ukrštanjem je nastao “čeri” paradajz

Da li je „čeri“ paradajz genetski modifikovan proizvod? U prethodnih nekoliko dana pokrenute su brojne diskusije na ovu temu nakon izjave premijera Srbije da je ovaj mini paradajz “modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke”.

“To je mutacija ribe list, ja sam mislio da je jedne druge ribe, zato nisam hteo da govorim, i paradajza… i to se pojavilo 1994. godine prvi put na američkom tržištu i prvi put je priznato na takav način, tako da nikakav lapsus nisam napravio, niti sam bilo kakvu glupost izgovorio…”

Prema istorijskim podacima, “čеri” pаrаdајz je sоrtа nаstаlа ukrštаnjеm оbičnоg dоmаćеg pаrаdајzа sа divlјоm јužnоаmеričkоm vаriјаntоm kоја dаје plоdоvе nаlik nа bоbicе, gајili su ga i stаri Аctеci i  u Еvrоpu je dоnеsеn u 17. vеku. Nikakve veze nema sa GM proizvodnjom.

Šta kažu stručnjaci

Poljoprivredni stručnjaci i povrtari podsećaju da je kod nas zabranjena proizvodnja genetski modifikovane hrane, a podaci pokazuju da se čeri paradajz u Srbiji gaji samo u malim količinama i uglavnom za poznate kupce. Najčešće je reč o HoReCa sektoru, odnosno restoranima i hotelima, gde ugostitelji ovaj trešnjoliki paradajz, koji je u stvari hibrid nastao prirodnim ukrštanjem domaćeg, baštenskog i divljeg paradajza, koriste prvenstveno prilikom dekoracije hrane.

U Institutu za povrtarstvo tvrde da sitan trešnjoliki paradajz čeri donosi mnogo veću zaradu od običnog, ali se kod nas ne proizvodi za tržište. Plodovi koji se mogu videti na pijaci i po hotelima, uglavnom su stigli iz uvoza. Takođe napominju da ovaj paradajz može da se proizvodi cele godine, ali da u Srbiji, zbog klime, to ne bi bilo isplativo jer bi plastenik morao dodatno da se greje. Kao osnovni usev može da se gaji od početka marta do kraja oktobra.

– Nema preciznih podataka o proizvodnji ovog povrća kod nas. Međutim, ako je suditi po prodaji na Kvantaškoj pijaci u Beogradu, čeri paradajz nema svakodnevni ulaz na pijacu i kada se dobavlja reč je o manjim količinama koje su ispod jedne tone, a postiže stabilnu cenu od 200 dinara za kilogram, bez obzira na to da li je reč o domaćem ili uvoznom čeriju – navodi u razgovoru za eKapiju Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina.

On smatra da je ovo odličan artikal koji ima prođu na domaćem i inostranom tržištu, jer “gde god da odete u restoran retko će vam servirati jelo, a da na njemu nema čeri paradajza, rukole ili neke od zelenih salata poput ajsberga ili kristalke”

Đaković ističe da je evidentno da se pojedine tradicionalne sorte povrća sve više potiskuju novim, ali – “kao i u svemu, moda postoji i u kuhinji”.

I neki od najvećih proizvođača povrća rekli su eKapiji da čeri paradajz uzgajaju uglavnom za poznate kupce, a da je na tržištu mnogo prisutniji i znatno je veća potražnja “običnog”, domaćeg paradajza.

Holandija najveći izvoznik

Jedan od najznačajnih igrača na tržištu paradajza je Holandija koja ima veliki izbor sorti. Tako pored čeri paradajza imaju i paradajz boje šljive, vinski i mnoge druge.

– Ova zemlja je i najveći svetski izvoznik sa 22% tržišta i zaradom od 2 mlrd EUR. Vrlo blizu su Meksiko sa 19,3% i Španija sa 14% tržišnog udela. Od zemalja u regionu i naših konkurenata po pitanju poljoprivrednih proizvoda interesantna je Poljska sa tržišnim učešćem od 1,1%, što je vrednost od oko 96 mil USD. Ako se ima u vidu da je naš izvoz sitnog voća vredan 250 mil USD, trebalo bi razmisliti o jačanju proizvodnje čeri paradajza koji je “lakši” za proizvodnju, odnosno traži manje ulaganja i ima brži obrt kapitala – navodi Goran Đaković.

loading...
Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!