ZANIMLJIVOSTI

Kako je nastala mikrotalasna pećnica

Prve godine života Persi Spenser nije proveo pod srećnom zvezdom.

Svega osamnaest meseci nakon rođenja, malom Spenseru umro je otac. Majka se ubrzo preudala i ostavila ga rođacima na čuvanje. Da stvar bude gora, kada je imao sedam godina, umro mu je i stric koji ga je čuvao. Tada je pošao u školu i tamo se zadržao svega nekoliko godina. Finansijski je bilo gotovo nemoguće da se mladi Spenser odškoluje. Barem ne konvencionalno. Zbog teške situacije ovaj dečak se nije libio da po čitave dane provodi radeći u fabrici konca. Od dvanaeste do šesnaeste godine radio je i po više od 15 sati dnevno. Tada je rešio da sve promeni.

Sredinom dvadesetog veka u jednoj fabrici papira tražili su se radnici. Prethodnu fabriku je napustio bez razmišljanja i uselio se u novo postrojenje. Najviše su ga zanimale električne instalacije, pa je vreme rado provodio pored iskusnijih radnika, učeći o struji. Napornim radom i učenjem stekao je osnovna znanja. U malom mestu u kom je živeo postao je ubrzo prihvaćen. Bio je jedan od trojice koji su znaju nešto o električnoj energiji. To je bio njegov početak menjanja životnog puta. Dve godine kasnije Spenser je odlučio da se pridruži američkim marincima i neko vreme provede u mornarici. Dostupnost udžbenika u mornarici bila je velika. Persi je vreme na straži provodio učeći o bežičnoj tehnologiji i tako svoje znanje iz elektronike popeo na još viši nivo. “Upravo sam došao do gomile udžbenika, neću gubiti vreme dok sam na straži“. izjavio je zadovoljno kada je u mornarici dobio priliku da uči.

Iako nije stekao formalno obrazovanje, Persi je razvijao svoje divergentno mišljenje i učio isključivo ono što ga zanima. To je doprinelo da već 1939. godine postane jedan od svetskih lidera koji se bave ispitivanjem radarske tehnologije. Godine Drugog svetskog rata ponovo su ga radno angažovale. Radeći na jednom Menhetnovom projektu koji je usavršavao radarsku tehnologiju Spenser je pokušavao da sa naučne strane doprinese savezničkim trupama. Dok je tim eksperta pokušavao da osposobi jedno radarsko postrojenje, Spenseru se u džepu, od zračenja, rastopila čokoladica sa kikirikijem. Iako on nije bio prvi kome se takva situacija desila, prvi je rešio da je istraži. Sledeći eksperiment napravio je sa kukuruzom. Na iznenađenje svih kukuruz je ubrzo postao kokica. Anegdota kaže da je tokom pokušaja pripreme jajeta, jaje eksplodiralo i razlilo se preko face jednog od posmatrača. Ova slučajnost vođena daljim eksperimentom navela je Persija Spensera da porazmisli o spremanju hrane pomoću mikrotalasa. Do kraja Drugog svetskog rata, Spenser je imao prijavljenih čak 120 patenata. Ipak, nijedan nije bio toliko svrsishodan kao taj poslednji. Prvi uređaj koji gotovo da nije ličio na današnju mikrotalasnu pećnicu je napravo upravo Persi Spenser. Isti onaj dečak sa početka priče, čija je sudbina samo naizgled bila iskrojena na rođenju. Kompanija “Raytheon“ za koju je Spenser radio je 8. oktobra 1945. godine prijavila patent. Mikrotalasna pećnica ubrzo je puštena u prodaju. Iako je bila visoka oko dva metra i teška čak 340 kilograma bila je dobar podsticaj za dalja unapređivanja. Cena prvobitne pećnice bila je oko 5000 dolara.

Veliki prodor na tržište mikrotalasne pećnice su doživele sredinom sedamdesetih godina. Danas ih veliki broj domaćinstava poseduje. Efikasnost i brzina pripremanja hrane su njena prednost. Drugi je, pak, izbegavaju, tvrdeći da je zračenje koje ona emituje negativno i štetno. Bilo kako bilo, priča o Persiju Spenseru nosi mnogo pouka. Borba za sopstveni status, istrajnost i upornost bile su vodilja mladom Spenseru. Vera u ideju i objektivni pogled ka prošlosti bili su temelj budućnosti uspešnom i priznatom samoukom naučniku bez konvencionalnih amova.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd