ZANIMLJIVOSTI

Istopljeni sladoled na ulicama Menhetna: Marketinški promašaji poznatih brendova

Isto kao što postoje odlične marketinške strategije, koje urode plodom i postignu baš ono čemu su primarno i namenjene, tako postoje i one koje su se pretvorile u pravi fijasko.

Posebno je zanimljiva činjenica da ponekad samo jedna sitnica ili slučajnost dele uspešne marketinške akcije od neuspešnih. Zato vam, nakon 10 marketinških pogodaka, donosimo pet priča o tome kada su namere da se publici priđe na drugačiji način završile neslavno.

Istopljeni sladoled na ulicama Menhetna

„Snapple” kompanija je 2005. godine kreirala najveći sladoled na svetu, napravljen od zaleđenog Snapple soka, viši od sedam i po metara i težak 17.5 tona. Ovaj slatki džin trebalo je da bude predstavljen publici kao prikaz toga šta je sve ova kompanija u stanju da napravi.

Ono na šta se, očigledno, nije računalo, a što se dogodilo i učinilo ovu priliku pravom propašću jeste to da se on – otopio. Naime, kada je kran pokušao da ga postavi u uspravnu poziciju na Times Square-u u Njujorku, neko iz Snapple-a je momentalno doneo odluku da se čitava stvar obustavi, jer je odmah postalo jasno da ideja neće biti realizovana kako bi trebalo. Pri temperaturi od osam stepeni, džinovski sladoled brzo se topio, zasipajući ulice Menhetna slatkom i lepljivom tečnošću sa ukusom kivija i jagode. Na kraju je i nekoliko ulica moralo biti zatvoreno za saobraćaj, a vatrogasci su ih šmrkovima ispirali od istopljenog sladoleda.

Ova priča lepo ilustruje to koliko je neophodno voditi računa o sitnicama, uključujući i vremenske prilike. Posebno ako nameravate ljudima da pokažete džinovski sladoled. Zato su njihove ostale marketinške akcije bile brižljivije planirane, ali i konvencionalnije.

Umalo smrtonosan mađioničarski trik

Džim MekKaferti je 1990. godine odlučio da na neobičan način promoviše svoj startap. U Hudinijevom stilu, on je nameravao da, pre jednog javnog koncerta, obuče takozvanu „ludačku” košulju i da se zatim zatvori u čeličini kavez sa zavarenim vratima, nakon čega bi se kranom kavez podigao na visinu od 90 metara. Nameravao je da se, naravno, izvuče iz kaveza u roku od dva minuta (što okupljena publika ne bi mogla da vidi), nakon čega će kavez biti ispušten na zemlju.

Iz ludačke košulje koja mu onemogućava kretanje ruku MekKaferti se brzo oslobodio, ali nevolja je nastala kada je došlo do kvara u otvaranju kaveza, zbog čega je imao dvostruko manje vremena da iz njega pobegne nego što je to inicijalno planirano. Boreći se sa kavezom, završio je na njegovom krovu i imao samo 10 sekundi da doskoči na gredu, što bi značilo njegovu bezbednost. Međutim, pre nego što je uspeo da se, kaiševima, zakači za gredu, kavez je počeo da propada i tek na visini od 18 metara uspeo je da se prikači. Okupljeni ljudi mislili su da je i ova vratolomija deo predstave i, shodno tome – dopalo im se.

MekKaferti je u međuvremenu položen na nosila i odvežen od strane hitne pomoći. Pretrpeo je opekotine prvog i drugog stepena od užeta kojim je bio privezan. Jedan prisutni, njegov potencijalni klijent, rekao je da mu se najviše dopala „iluzija drame”, ne znavši pritom da je drama bila stoprocentno realna i da se čak mogla završiti mnogo gore.

MekKaferti je, nakon ove vratolomije koja ga je mogla koštati i života, bio zadovoljan postignutim rezultatom: „Nisam verovao da ću uspeti. I taj pad je bio sjajan. Svi su se pošteno preplašili. Jeste opasno, ali zamislite šta takve stvari mogu da učine za vaš brend.”

Iako bi se mogla naći i na spisku uspešnih marketinških akcija, ova se našla ovde upravo zato što je veoma malo falilo da njen glavni akter ne preživi čitavu stvar.

Nemojte kršiti zakon u svojim kampanjama

Na ragbi meču između Novog Zelanda i Australije 2002. godine, dvojica mladića ušetala su na teren. Na sebi nisu imali baš ništa osim Vodafone logoa iscrtanog na leđima i torzou. Policija je momentalno reagovala, uhapsivši ih pre nego što je igra privedena kraju. Medijska pažnja koju je ovaj događaj privukao bila je ogromna, a za sve one koji se ne slažu sa tvrdnjom da je bilo kakav publicitet bolji od nepostojanja publiciteta, jasno je da je ovakva akcija mogla škoditi ugledu Vodafona. Ova kompanija je javnosti zatim uputila javno izvinjenje, a zatim donirala 30.000 funti u neprofitnu kampanju sa ciljem saniranja sportskih povreda.

Kakvu poruku šalje ova priča? Pa, za početak, nemojte kršiti zakon u nameri da vas mediji primete. Sličnu lekciju dobio je „Paramount Pictures”, koji se udružio sa novinama „Los Angeles Times” u nameri da 4.500 nasumično odabranih novinarnica dobije i muzičku kutiju koja bi svirala temu iz filma „Nemoguća misija”. Ideja možda ne bi bila toliko loša da muzičke kutije nisu imale crvene žice koje iz njih izviruju, zbog čega su podsećale na bombe. I odred za deaktiviranje eksplozivnih naprava na kraju je završio kao deo ove akcije, tako da – ako želite da budete drugačiji, dobro promislite o svemu što će to da podrazumeva.

Sony-jeva kampanja koja je mnoge razljutila

Sony je 2005. godine angažovao crtače grafita kako bi iscrtali brojne prikaze iz svoje Playstation Portable konzole na nekoliko lokacija u Njujorku. Mnogim ljudima ova ideja, a posebno njena realizacija, nije se dopala: optuživali su Sony da iskorišćava tinejdžere kao jeftinu radnu snagu. Pokrenuta je online peticija, a sadržavala je i komentare kao što su „Prestanite da na ciničan način iskorišćavate grafiti umetnike” i „Nikada više neću kupiti nijedan Sony-jev proizvod”.

Zato je, pre lansiranja neke kampanje, dobro promisliti da li se ideja uklapa u poslovnu filozofiju firme, kao i u njen već uspostavljen imidž.

Pazite da vam neko ne ukrade mesto pod reflektorom

Opra Vinfri je 2004. godine poklonila po jedan Pontiac automobil kompletnoj publici svoje emisije. Naravno, ljudi su bili oduševljeni, a o ovome su pisali mediji širom sveta. Međutim, iako je inicijalna ideja bila da se u centru pažnje nađe proizvođač automobila, a ne televizijska zvezda, ispalo je zapravo potpuno obrnuto. Danas će se mnogi ove kampanje sećati kao poklanjanje automobila od strane Opre; mnogo manji je broj onih koji će pritom znati da je u pitanju Pontiacov automobil, a još je manji broj onih koji znaju o kom se modelu tačno radi (Pontiac G6 sedan). Svi su Opri zahvaljivali na njenoj velikodušnosti, a ne Pontiacu, bez kog čitava ova akcija ne bi bila moguća.

Osim toga, ona je imala i negativan publicitet: oni koji su osvojili automobil bili su veoma razdraženi kada su saznali da će za svoj poklon morati da plate ogroman porez. A za one koji su odlučili da sami kupe ovaj model iz Pontiaca, usledilo je razočarenje: on nije bio dostupan za poručivanje u mnogim distributivnim centrima ovog proizvođača.

Lekcija koju je Pontiac, sigurni smo, naučio, jeste da treba biti pažljiv oko toga da zvezda kampanje ne zaseni čitavu kampanju i brend koji stoji iza nje. Isto tako, ako promovišete određen proizvod na ovako nesvakidašnji način, onda se potrudite da ljudi lako dolaze do njega. U suprotnom, reklama će završiti kao antireklama, i biće potrebno mnogo uloženog novca i vremena da se „ispegla” greška koja je nastala kao rezultat nedovoljnog obraćanja na detalje.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!