ZANIMLJIVOSTI

Zagarantovana smrt: Ovo je 5 najotrovnijih supstanci na svetu

Na osnovu parametra koji se naziva LD50 moguće je izmeriti akutnu toksičnost određene supstance, međutim ona nije jedini faktor koji treba razmotriti. Ovo su najtoksičnije materije u prirodi

Postoje brojne liste najotrovnijih supstanci u prirodi, koje su najćešće rangirane prema takozvanoj "akutnoj toksičnosti".

Na osnovu parametra koji se naziva LD50 moguće je izmeriti akutnu toksičnost određene supstance, međutim ona nije jedini faktor koji treba razmotriti.

LD50 je mera doze supstance potrebna da se ubije određena populacija jedinki, najčešće miševa, a meri se prema količini otrova na jedinicu težine. Ovaj surov ali objektivan načiv merenja smrtonosnosti supstance jeste efikasan, ali toksičnost kao takva daleko je kompleksnija.

Toksikolozi su svesni ograničenja metoda LD50, a zbog etičkih razloga, sve češće se pribegava drugim mernim tehnikama.


Žaba Phyllobates bicolor čiji se otrov koristio za pravljenje otrovnih strela, Foto: Wikipedia

Foto: Žaba Phyllobates bicolor čiji se otrov koristio za pravljenje otrovnih strela, Foto: Wikipedia

Ovih 5 supstanci bitno su otrovnije nego što to pokazuje njihova LD50 vrednost:

1. Botulinski toksin

Botulinski toksin spada u grupu biološki najjačih otrova, a paralitički efekat ostvaruje brzom i nepovratnom blokadom neuromišićne transmisije. Unet u organizam izaziva oslobađanje acetilholina u neuromišićnim sinapsama uzrokujući u organizmu bolest pozantu pod nazivom botulizam. 

Srednja smrtna doza botulinskog toksina, kao jednog od najačih prirodnih otrova, je (LD50) 30 pg/kg nakon intravenske ili potkožne aplikacije, ili 3 ng/kg (milijarditi deo grama po kilogramu mase) nakon udisanja. Njegova izutena toksičnost dokazana je u eksperimentalnim uslovima, kada posle intravenskog ubrizgavanja, u krv primata, srednja smrtna doza botulinskog toksina iznosi, (LD50) - 40-56 ng.

Botulinski toksin poznat je i kao Botoks. Oko dve decenije se, zahvaljujući istraživanjima Alana Skota koristi u medicini u veoma malim dozama kao lek za opuštanje mišića, kod pacijenata sa bolnim grčevima, ali neuporedivo veću popularnost je stekao u kozmetologiji kao sredstvo za ulepšavanje, tačnije za „zatezanje bora“.
Ilustracija: Tretman Botoksom, Foto: Thinkstock
Foto: Ilustracija: Tretman Botoksom, Foto: Thinkstock

2. Zmijski otrov

Kao i botoks, većina zmijskih otrova sastavljena je od mešavine proteina, odnosno neurotoksina sa LD50 vrednošću od 1 mg/kg. Glavna komplikacija kod zmijskog otrova jeste brzina delovanja. Dok su neki zmijski otrovi veoma potentni, neki drugi koji su "manje otrovni" paradoksalno ubijaju brže. Potentan ali "spor" otrov ostavlja vremena za intervenciju, dok "brzi" otrov sa manjom LD50 vrednošću najčešće ubija pre nego što stigne pomoć.
Zvečarka, Foto: Pixabay
Foto: Zvečarka, Foto: Pixabay

3. Arsenik

Arrsen ili arsenik je metaloid VA grupe. Zastupljen je u zemljinoj kori, najčešće u obliku minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit.

Njegova jedinjenja su bila poznata još u antičko doba, a u čistom obliku prvi ga je izdvoio alhemičar Albert Veliki u XII veku, mada na to otkriće pretenduju i stariji arapski alhemičari i kineski narodni lekari.

Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As2O3. Soli arsen (III) su veoma otrovne i izazivaju rak. Smrtonosna doza iznosi 50 miligrama. Soli arsen(V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo.
Arsenik u prirodnom stanju, Foto: Wikipedia
Foto: Arsenik u prirodnom stanju, Foto: Wikipedia

4. Polonijum-210

Polonijum je metaloid VIA grupe, a ime je dobio po latinskom nazivu za Poljsku. U zemljinoj kori nalazi se u tragovima i to samo u rudama urana.Otkriven je 1898. godine od strane Marije Kiri.

Naročito otrovan je izotop polonijum-210.

Polonijum 210 je jedna od najotrovnijih poznatih supstanci - nekoliko milijardi puta je otrovniji od hidrogen cijanida. Kako emituje alfa čestice koje se vrlo lako apsorbuju (par santimetara vazduha je dovoljno), polonijum mora da se nađe unutar organizma kako bi mu naudio. ali ukoliko je dospeo u krvotok, posledice radijacije su sigurno smrtonosne i žrtva umire u jakim bolovima od otkazivanja organa.
Wikipedia, Uraninit (ruda iz koje nastaju uranijum i polonijum)
Foto: Wikipedia, Uraninit (ruda iz koje nastaju uranijum i polonijum)

5. Živa

Živa je prelazni metal, a zastupljena je u zemljinoj kori. Živa poseduje veliku isparljivost, a prag bezbednosti žive u vazduhu iznosi 0,05 mg na metar kubni vazduha. Prosuta živa upravo zbog toga predstavlja potencionalnu opasnost.

Mnoge tragične događaje su izazvala baš organska jedinjenja žive na primer u Japanu, Gvatemali, Iraku, Pakistanu. Svi ti slučajevi su bili izazvani korišćenjem namirnica koje su bile zatrovane živom. U Iraku je 1971-1972 umrlo preko 3000 ljudi zbog korišćenja pšenice koja je u sebi sadržala fenilžive. 

Unošenje alkalnih jedinjenja žive u ljudski organizam živa pomoću krvotoka dolazi do moždanih ćelija onemogućavajući mozgu doliv krvi i izazivajući poremećaje u nervnom sistemu.
Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is a Joomla Security extension!