LIFE STYLE

Samo na srcu uvek ima mesta za novi ožiljak

Još jedna priča iz pera srpskih pisaca nateraće vas da razmislite o životu, potezima koje povlačite, kao i posledicama koje donose.

Priču vam prenosimo u celosti sa jednog bloga.

Duplo okretanje ključa u bravi, škripa starih vrata, jedan čovek ulazi u potkrovlje neugledne zgrade u predgrađu. Baca torbu, pa kaput na fotelju, otvara prozor da istera ustajali vazduh. Odlazi do improvizovanog mini bara u uglu stana, bila je to ustvari polica sa pićima na mestu gde Sunce nije dopiralo. Sipao je konjak, koji nije nešto naročito voleo, ali nije mogao da bira, pa se nije mnogo ni bunio.

Zavalio se u fotelju, podigao noge na tabure, onako kao u filmovima kada umoran poslovni čovek dođe kući. Bio je poslovan čovek, a bio je i umoran. Od svega. Kroz glavu mu je proletala 1001 misao, a ona je bila bar u 1000. Nije mogao da veruje da mu je život tako krenuo nizbrdo. Ni sam posao više nije išao kao nekada, kolege je sve više razdvajala sujeta, kako međusobna, tako i prema njemu. Zato je otkaz koji je dao neki sat ranije bio najrealnija opcija. Trebao mu je novi početak, a gde, kada, sa kim, kako, to je ostavio za neki drugi put.

Ustao je, doneo kutiju i stavio je na stolić pored fotelje. Bila je puna starih ploča, koje je on u eri tehnološkog napretka voleo da sluša. Odabrao je jednu, otišao do gramofona, stavio je i zapucketala je melodija, prekidajući tišinu koja je ispunjavala ne lepo, ali ipak skladno uređeno potkrovlje. Na policama sa knjigama nije bilo trunke prašine, to nikada nije dozvolio, jednostavno te knjige su bile njegov život, jedini drug u pustim noćima ili teškim danima. Bilo je to sve što mu je trebalo, ali falilo je nešto.

Da se na vratima pojavi ona, obučena u svetlost koja je eto nekim čudom, kao na pozornici, sa krovnog prozora bila usmerena direktno na ulaz. Osmehom je razbijala sve negativno, bila je njegova diva filma iz pedesetih. Voleo je samo da je gleda, čak je mislio da ne mora ni da jede, pije, diše kada je ona tu. Trenutke koje su provodili zajedno ljubomorno je čuvao, to je bila njegova životna esencija. Zamišljao je kako će im jednog dana obezbediti kućicu sa pogledom na reku, dvorište gde će njihova deca spokojno trčati dok oni isprepletenih prstiju sede na verandi, piju kafu i posmatraju ih. Živeo je za to, budio se svako jutro.

Onda taj dan. Premotava film već mesecima, o tom danu. Zazvonio je telefon. Nije imala običaj da ga zove kada je na poslu, pa se iznenadio. Par minuta razgovora i njihove tri godine su se rasprsle kao čaša o pod kafane. Ide. Odlazi. Ne ostavlja ga, već odlazi iz zemlje. Njemu je to bilo isto, neprihvatljivo. Dobila je ponudu za posao u inostranstvu, koju je razmatrala već danima, a nije mu ni reč rekla. Ni reč! Malo je reći da je bio besan kao ris. Dobro, naći će se, pričaće, odgovoriće je, to je bio plan. Jedva je čekao da izađe iz kancelarije.

Našli su se u kafiću u koji su često odlazili, ironije radi, za stolom za kojim su prvi put sedeli kada je on smogao hrabrosti da je pozove na piće. Priča klasična, ona je rešila, ni njegove tužne oči nisu bile dovoljne za promenu odluke. Ni njena obećanja da će se čuti svaki dan, ni da će doći kad bude imala i jedan slobodan dan nisu bila dovoljna. Njemu je trebala ona, ne njen glas. Nikoga nije imao, odavno je ostao sam, borio se za sebe. Roditelji su bili tu, ali oni su svoje odradili, izveli su ga na pravi put, omogućili mu sve, želeo je da ih pusti da uživaju sada kada mogu. Da ih ne opterećuje svojim problemima… A samoća će u narednom periodu biti jedan od njih. Prijatelji su imali svoje živote, ali i pored toga znao je da će mu oni pomoći da preboli, ko bi drugi?

Razmišljao je da ne ode na aerodrom to jutro da je isprati. Ipak, zarad svega, otišao je. Pozdravili su se kao prijatelji, ne ni kao ljubavnici, ni kao ljudi koji su delili dobro i zlo prethodne tri godine. Jedva je izdržao da ne zaplače. Izdržao je, dok ona nije otišla, a onda je u kolima eksplodirao. Javila mu se da je stigla, ali on nije imao ništa od toga.

KOBNA GREŠKA: Ubici stavili nanogicu za praćenje na VEŠTAČKU NOGU i pustili ga iz zatvora

Nakon što je Kvinsi Grin uhapšen zbog pucnjave u aprilu, trebalo je da bude u kućnom pritvoru sve do suđenja. Međutim,…

Upoznajte Olive, svinju koja misli da je pas: 'Ponaša se kao da je jedna od njih'

Vlasnici osmomesečne svinje Olive su Alissa i Nick Childs, a priča o njihovom ljubimcu dospela je u javnost preko…

Osećao se napuštenim, njene reči su bile lepe, ali znao je da namiriše kraj.

Na posao je išao radi reda, sve je u životu otaljavao, a ona se sve ređe javljala. Vadila se na posao, mislio je, neka joj, zbog toga je i otišla. Novac joj je bio bitniji od njega, svašta mu je prolazilo kroz glavu. Onda, još jedan šok. Našla je drugog, pretpostavio je da neće izdržati. Možda ni on ne bi, ali on je bio drugačiji, voleo drugačije, on na kraju krajeva, ne bi ni otišao. Saopštila mu je to još hladnije nego da odlazi, a neverica i nije bila toliko velika, spremao se na to. Međutim, koliko god da znaš da će se nešto dogoditi i misliš da si spreman, teško je prihvatiti, naročito gubitak.

Sedeo je, slušao muziku, polako ispijao piće. Misli i dalje lete, kovitlac misli. Rešio je da joj oprosti, ona bi njemu oprostila. Jednostavno, nešto mu nije dalo da je voli, razdvojilo ih je i samo je trebao da se pomiri sa tim. Samo toliko i ništa više. Da li vreme leči sve? Sumnjam. Izlečiće ga možda neki novi osmeh, neko novo jedinjenje ljubavi koje se krčka u laboratoriji sudbine.

Nije mu bio problem da bude sam, navikao je, ali sada se osećao kao da je sam protiv svih. Odlučio se za novi početak, ali da time nikog ne povredi. Osim sebe – jer na srcu uvek ima mesta za novi ožiljak, koji niko ne vidi, ali ti znaš da je tu. To je dovoljno.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

 

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li biste vi imali seks na prvom sastanku?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
Our website is protected by DMC Firewall!