Šta znači biti “normalan”?

Izvor vaspsiholog.com Decembar 24, 2016

Laici su, često, skloni da pojmove “normalnosti” i “nenormalnosti” ili “ludila” koriste u pogrešnom kontekstu dajući sebi slobodu da arbitrarno procenjuju tuđe ili svoje ponašanje. Kao parametar normalnosti često mogu uzeti svoje ili ponašanje većine osoba iz svoje okoline-sve što odstupa od nekog “standarda” koji važi za većinu. Obično se zaključci donose na osnovu ustaljenih društvenih, vrednosnih normi, nepotpunih informacija o duševnim oboljenima koje se dobijaju iz medija ili onih koji se dobijaju uz pomoć internet pretraživača, koje donekle mogu biti od pomoći ali su uglavnom pogrešno protumačene i prema tome štetne.

Da li postoji definicija normalnosti?

Istina je da ne postoji jedna prihvaćena definicija normalnosti, ako bismo rekli da je normalno ono što je u skladu sa društvenim normama onda bismo imali problem jer bi se ta definicija menjala s obzirom na vreme, mesto, kulturu u kojoj se nalazimo-uporedimo samo kulturološke razlike između naroda Evrope i Azije, i razmislimo o tome kako se menja pojimanje o tome šta je “normalno” ponašanje kroz istorjiske epohe. S druge strane, ako smatramo da je normalno ponašanje ono koje je svojstveno za većinu ljudi opet upadamo u problem, onda bismo mogli da kažemo da je ponašanje političkih disidenata abnormalno, takođe ponašanje većine se razlikuje od kulture do kulture. Rešenje ove problematike se nalazi u tome da se psihološki normalno ponašanje može definisati samo u odnosu na psihološki poremećaj.

Definicije i klasifikacije mentalnih oboljenja su izvršene u okviru različitih verzija Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne bolesti (najnovija verzija DSM-5) američke psihijatrijske asocijacije (APA) u kojima su taksativno navedeni simptomi ovih oboljenja. Opšta definicija psihološkog poremećaja u DSM-u se sa jedne strane opet oslanja na društvene norme, pa se poremećaj opisuje kao ponašanje osobe koje narušava društvene norme, koje je retko u datom kulturološkom kontekstu i koje uzrokuje distres u svakodnevnom životu pojedinca. Iako je oslanjanje na društvene norme diskutabilno posebno treba obratiti pažnju na deo koji govori o distresu koji osoba doživljava. Ukoliko je reakcija osobe na stres/-ove takva da se u dužem vremenskom periodu loše odražava na različite aspekte njenog života kao što su funkcionisanje na poslu, u školi, kući i u medjuljudskim odnosima (nema odnosa sa drugima, ili su oni smanjeni, nekonstruktivani ili ugrožavajući za druge) može se govoriti o psihološkom poremećaju. Treba naglasiti da je psihološki poremećaj rezultat interakcije biološkog nasleđa, socijalnih uticaja i stresogenih situacija.

Psihološki poremećaj i psihološko zdravlje nisu isključive kategorije

Ono što je dodatno važno jeste da se na psihološki poremećaj i psihološko zdralje ne gleda kao na dve isključive kategorije. Dakle, ne tumačiti IMAM ili NEMAM poremećaj već imam ili nemam poremećaj u izvesnom stepenu. Npr. blaga depresija nije isto što i umerena ili teška depresija iako sve potpada pod depresiju. Što se simptomi ranije primete i što je stepen blaži veće su šanse za prevazilaženje problema. Takođe, depresija kod jedne osobe nije ista ko kod druge, treće, pete, iako postoje poklapanja u simptomatologiji treba biti svestan da je svaka osoba individua za sebe i da se na njen problem ne gleda kao na skup simptoma već se oni postavljaju u kontekst njenog psihosocijalnog razvoja, životnih iskustava, genetske predispozicije.

Osobe sa mentalnim oboljenjima su često stigmatizovane u društvu

Za kraj, veliki problem koji postoji a vezan je za mentalne poremećaje je stigma koja prati osobe koje imaju psihičke probleme. S jedne strane, osobe sa mentalnim poremećajima bivaju izopštene od strane društva jer su “čudne”, “opasne”, “bolasne” a prema tome i manje vredne i ne pripadaju ili su pretnja “normalnoj” zajednici. Sa druge strane, osoba koja ima problem će teže priznati da ima problem kako je ne bi osudili i teže će napredovati u njegovom prevladavanju. Za smanjenje stigme u društvu potrebni su veliki napori i vreme, ono što pojedinac koji ima psihološki problem može da uradi sam za sebe jeste da potraži pomoć stručnjaka kao da se radi o bilo kojoj drugoj vrsti pormećaja.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

KOMENTARI

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

REAKCIJE

LJUTA PAPRIČICA ČUVA VAŠE ZDRAVLJE: Leči čak 10 bolesti

Čili, kajenski biber i feferoni su ljute papričice iz porodice Capsicum. Popularne su…

Skarlet Johanson odustala od uloge transseksualca zbog kritika LGBT zajednice

Američka glumica Skarlet Johanson odustala je od filmske uloge transseksualnog muškarca…

Grašak za dobru liniju

Ukusna mahunarka koja ubrzava metabolizam, grašak osigurava stalni priliv energije i…

ISTORIJSKI MOMENAT: Rođena kao dečak, a sada je Mis Španije

Cilj joj je da bude portparol za uključivanje, uvažavanje i poštovanje različitosti, ne…

Lekari upozoravaju: Novi trend za postizanje orgazma može biti veoma opasan

Kako pišu strani mediji, na internetu se prošitilo iskustvo žena koje su probale da…

Šokantno naučno otkriće: Gde vodi seks na prvom sastanku?

Seks na prvom sastanku ima mnogo prednosti koje bi kasnije mogle da imaju pozitivan…
Loading...

STVAR UKUSA

loading...
© 2015 Agencija Expres Media. All Rights Reserved
Our website is protected by DMC Firewall!