AUTO-MOTO

Fiesta slavi četrdeseti rođendan

Koncern Ford je još davne 1976. godine počeo sa proizvodnjom modela Fiesta i nastavio je i do danas.

Tokom svih godina postojanja, ovaj model je stekao odliličnu reputaciju i postao jedan od najprodavanijih automobila ove kompanije svih vremena.

Naime, od 1976. do danas prodato je više od 16 miliona primeraka ovog automobila i ovo je treći najprodavaniji model Forda posle Eskorta i F serije.

Prava na ime Fiesta je imao General Motors u okviru svoje divizije Oldsmobile, međutim, bukvalno ih je poklonio Fordu za novi supermini B klase koji se pojavio pre tačno 40 godina.

Kako je, uopšte, počeo istorijat Fieste?

1973. godine Henri Ford II i bord direktora kompanije su doneli, iz ove perspektive gledano, istorijsku odluku da se pokrene projekat pod imenom Bobcat. Dugo vremena javnost nije imala predstavu kako će se zvati novi model, a onda je Ford Jr, na konferenciji za štampu u Detroitu 1975. godine objavio da će Ford praviti novi automobil pod imenom Fiesta i da će se proizvoditi u dve glavne evropske filijale – u Kelnu u Nemačkoj i Dantonu u Engleskoj.

Nakon godina nagađanja u automobilskim magazinima o novom Fordovom automobilu, Fiesta je konačno pokazana javnosti na trkama u Le Manu u junu 1976. godine, da bi se u prodaji prvo našla u Francuskoj i Nemačkoj već u septembru iste godine, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među dilerima u Velikoj Britaniji u kojoj se ovaj automobil pojavio tek u januaru 1977. godine.

Na Fiestu nije blagonaklono gledano od strane konkurencije jer je ona bila direktan konkurent FIAT-u 127, Renault-u 5, Volkswagen-u Polo a, u Velikoj Britaniji, modelu Vauxhall Chevette.

Zanimljivo je da je, istovremeno, britanska divizija Chryslera pokrenula Sunbeam, a British Leyland je radio na svom novom supermini modelu koji će se pojaviti tek 1980. i dobiti ime Austin Metro.

Prva generacija se, dakle, pojavila 1976. godine i u proizvodnji bila sve do 1983.

Fieste rađene za evropsko tržište su imale agregate od 957 cm3 i 1.117cm3 i mogli su da se dobiju u Base, Popular, L, GL, Ghia i S-trim varijanti, kao i u mini van verziji.

U Kelnu su, takođe, pravljeni i automobili za američko tržište, ali u drugačijim varijantama u odnosu na evropske. Na američkom tržištu se Fiesta mogla dobiti u Base, Decor, Sport, i Ghia varijanti sa motorom zapremine 1.596 cm3 sa katalizatorom i vazdušnim pumpama, kako bi se zadovoljili strogi američki propisi o emisiji izduvnih gasova.

Sportska verzija sa 1.3l motorom se u Evropi pojavila 1980. godine, a godinu dana kasnije u Fiestu počinje i ugradnja 1.6L motora i dolazi do prvog ristajlinga i fejsliftinga. Eksterijer i enterijer su dobili mnoge detalje izrađene od crne plastike, maleni farovi kvadratnog oblika su zamenjeni nešto zaobljenijim, a pokazivači pravca su prebačeni na branik.

Što se performansi tiče, ova Fiesta je od 0-100 km/h ubrzavala za 9.3 sekundi i postizala maksimalnu brzinu od 169 km/h, što joj je omogućilo da postane izuzetno voljen i kultni automobil među mlađim ljubiteljima brže vožnje početkom 80ih godina XX veka.

Već u avgustu 1983. godine iz Kelna nam stiže nova, druga generacija Fieste. Za razliku od svog prethodnika, karakterisale su je nešto zaobljenije linije i neznatne izmene u enterijeru, ali i u ponudi agregata. 1.3 L motor biva zamenjen sličnim agregatom zaremine 1.4 litra, dok su, uz neznatne izmene, zadržani i motori od 957cm3 i 1.117 cm3. Međutim, važno je reći da Fiesta sada, po prvi put u istoriji, dobila i 1.6 dizel motor koji se, do tada, sretao samo u Eskortu. Transmisija je, bukvalno, bila ista na svim verzijama sve do 1987. godine kada se pojavljuje CTX multivarijantni menjač koji je ugrađivan u još jedn sjajni model – FIAT Uno. Na žalost, ova transimsija se mogla sresti samo kod Fieste sa motorom zapremine 1.1 litra.

Ubrzo dolazi i do još jedne restilizacije.

Restilizovana Fiesta je, tako, postala ozbiljan konkurent automobilima kao što su Austin Metro, Fiat 127, Nissan Micra, Peugeot 106, Toyota Starlet i Vauxhall Nova/ Opel Corsa na tržištu Velike Britanije ali i u ostatku Evrope.

Naime, 1987. godina je bila najbolja po prodaji jer je na zahtevnom britanskom tržištu prodato 150.000 jedinica, a ispred Fieste je po prodaji bio samo još jedan Fordov model - Eskort.

Treća generacija Fieste najavljena je 1988. godine pod kodnim imenom BE-13, a u prodaji se pojavila već u februaru 1989. Nova generacija je bila radikalno drugačija u odnosu na prethodnika. Zasnivala se na potpuno novoj platformi, a Fiesta se, po prvi put, mogla dobiti i sa petoro vrata, što je bio odgovor glavnim rivalima – FIAT-u Uno, Peugeotu 205 i Opel Corsi! Još jedna bitna novina je bilo uvođenje novog dizel motora zapremine 1.8 litara.

Iste godine je pokrenut i sportski model sa motorom sa 8 ventila i 104 konjske snage, a već 1992. godine ovaj agregat biva zamenjen Zetec-om sa 16 ventila zapremine 1.8 litara i sa čak 130 konjskih snaga. Ova Fiesta je mogla da postigne maksimalnu brzinu od čak 201 km/h!

1995. godine Ford izbacuje restilizovanu, nešto zaobljeniju verziju, sa drugačijim nivoom opreme, i daje joj ime Fiesta Classic.

Dakle, na scenu je stupila i četvrta generacija ovog evergreen automobila.

Za razliku od prethodnika, nova generacija je imala u ponudi čitavu paletu Zetec-SE motora među kojima posebno treba izdvojiti benzinske agregate zapremine 1.25 i 1.4 litara, ali i, već dobro poznati, dizel agregat zapremine 1.8 litara sada neznatno modifikovan za Fiestu IV i poznat kao Endura DE. Pored navedenih agregata, postojala je i verzija četvrte garancije sa Kent 1.3 L OHV motorom poznatijim kao Endura-E. Pored velikih promena na šasiji, četvrtu generaciju su karakterisale i znatne promene u enterijeru, nove boje instrument table, ali i slične dimenzije kao kod prethodnika.

Istovremeno se, za nemačko tržište, proizvodio i model koji se pravio na šasiji Fieste poznat kao Ford Puma. Jedina razlika, osim zaobljenijih linija eksterijera, bio je 1.7 VCT agregat, dok su enterijer i transmisija bili identični.

Interesatnan je i podatak da su se četvrta generacija Fieste i Mazda 121 jedno vreme radile na istoj šasiji i sa istim delovima, ali se japanski model pokazao kao mnogo bolji kod kupaca.

Zatim, 1999. i 2000. godine su usledila dva restajlinga. Pored totalno drugačijeg eskterijera, restilizovana verzija je dobila i 1.6 L 16v Sigma agregat od 102 konjske snage ali i velike promene u suspenziji koja je bila znatno čvršća, kao i nove kočnice, što je bilo karakteristično za Ford Puma.

Treba napomenuti da se četvrta generacija Fieste nije prodavala u Severnoj Americi.

Peta generacija Fieste pojavila se 1. aprila 2002. godine i ona predstavlja ubedljivo najprodavaniju generaciju ovog modela ikada.

Većina motora je, za početak, pozajmljena od prethodne generacije, ali su preimenovani u DURATEC, dok je Trend oznaka postala karakteristična samo za sportske modele. Peta generacija je bila prva koja je imala Anti-lock Braking System i vazdušni jastuk kao deo standardne opreme.

Međutim, ubrzo su se na raspolaganju našli i benzinski 1.25 L, 1.3 L, 1.4 L, 1.6 L i 2.0 L agregati, plus 1.4 L 8v i 1.6 L 16v Duratorq TDCi common-rail dizel motori napravljeni u saradnji sa PSA grupacijom. Ove agregate takođe možemo sresti u Peugeotovim i Citroenovim modelima, sa razlikom u tome što dizeli kod franucskih proizvođača imaju HDI, a kod Forda TDCI oznaku.

Ovde treba napomenuti i znatne promene u linijama i enterijeru, koje su Fiestu V, faktički, učinile totalno drugačijim automobilom od svojih predaka.

Tako je, po mišljenju mnogih poznavalaca automobilske industrije, peta generacija postala ergonomski, ekonomski i mehanički naprednija od svih koje su joj prethodile.

U međuvremenu, 2005. godine, dolazi do sledeće restilizacije i faceliftinga. U nizu kozmetičkih promena najznačajnije su bile restajling farova i štop svetala, promena branika, bočnih lajsni i oblika retrovizora. Uz sve to, uvedena je i sasvim nova paleta boja. Što se tiče enterijera, dugo kritikovani lošiji materijali su zamenjeni daleko kvalitetnijim, a promenjeni su i instrument tabla i uvedeni dodatni gedžeti kakvi su, do tada, mogli da se sretnu samo kod Fokusa.

Promene su imale značajne efekte na prodaju. Nakon godina zaostajanja za glavnim konkurentom - Opel Corsom, u februaru 2006. Ford je saopštio da je prodaja porasla čak za 25% u odnosu na 2005. a Fiesta je, dve godine za redom - 2006. i 2007, osvojila titulu najpopularnijeg i najprodavanijeg superminija na, za Ford izuzetno važnom, britanskom tržištu.

A onda je, u septembru 2007. godine na Frankfurt Motor Show predstavljena i šesta generacija Fieste, zasnovana na novoj Fordovoj globalnoj B platformi.

Proizvodnja je počela u Kelnu u avgustu 2008. a početkom 2009. i u fabrici u Valensiji u Španiji.

Sedan verzija je predstavljena u novembru 2008. godine na Guangžou Auto Show u Kini, prodaja je počela 2010. na tržištu Azije i Severne Amerike, dok Fiesta u ovoj varijanti nije dostupna na evropskom tržištu.

Za razliku od nekih drugih Fordovih modela, Fiesta je doživela sedam generacija, a poslednja, redizajnirana, pokrenuta je 2013. godine u Kelnu. Specifičnost nove generacije Fieste je originalni futuristički dizajn enterijera i eksterijera, što je tesno povezano sa realizacijom ideje o elegantnom ali, pre svega pouzdanom, automobilu.

Fordovi inženjeri su, sa novom restajling generacijom, postigli da kombinacija unapređene siluete i talasaste linije daju Fiesti sportski elegantan stil. Uspešan redizajn rešetke hladnjaka, povišena specifična silueta i linija, originalni stil pokazivača pravca i farova, kao i svetle i jarke boje eksterijera u Squeeze ili Hot Magenta stilu oličenje su agresivnog i dinamičnog karaktera ovog automobila.

Fiesta je 1977. i 1990. godine osvojila vrlo dobro treće mesto u izboru za evropski automobil godine, dok je šesta generacija 2009. osvojila prestižno drugo mesto u istom izboru.

S obzirom na uspeh koji je ovaj model postigao za 40 godina svog postojanja, ne sumnjamo da će se, ubrzo, pojaviti i njegova osma generacija.

Jer, zašto menjati dobitnu kombinaciju i tim koji, definitivno, dobija?

 

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
Our website is protected by DMC Firewall!