NA DANAŠNJI DAN

1988. Mirovne snage UN su za svoj 40-godišnji rad dobile Nobelovu nagradu za mir

1399. Kralj Ričard II postao je prvi engleski monarh koji je abdicirao. Na abdikaciju su ga primorali plemići koji su se pobunili protiv njegove apsolutističke vladavine. 

1518. Rođen je italijanski slikar Jakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata. Imao je veliki uticaj na evropsko slikarstvo, posebno na impresioniste ("Tajna večera", "Poslednji sud"). 

1758. Rođen je engleski admiral Horacio Nelson jedan od najvećih stratega u istoriji pomorskih ratova. Odneo je ključne pobede nad Napoleonovom flotom, a 1805. je naneo katastrofalan poraz udruženoj špansko-francuskoj floti kod Trafalgara. 

1854. U Valjevu je umro prota Matija Nenadović, vojvoda i jedan od vođa Prvog srpskog ustanka. Bio je prvi diplomata obnovljene Srbije i tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta. Njegovi "Memoari" dragoceno su svedočanstvo o ljudima i događajima iz tog vremena. 

1901. Rođen je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zaslužan je za niz osnovnih otkrića u fizici atomskog jezgra, a 2. decembra 1942. u Čikagu pustio je u pogon prvi nuklearni reaktor. Taj datum uzima se i kao početak atomskog doba. 

1911. Italija je objavila rat Turskoj i upala u libijsku provinciju Tripolitaniju. 

1918. Bugarska je nakon poraza na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu potpisala primirje sa saveznicima ("Solunsko primirje"). 

1913. Rudolf Dizel, nemački inženjer, konstruktor prvog motora sa unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja (1893), nestao je u moru u kanalu Lamanš prilikom putovanja iz Antverpena u London. 

1923. Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je uspostavila vlast u Palestini. 

1930. Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena i bio je uzor sovjetskih socijalističkih realista ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Hapšenje propagandista"). 

1938. Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale su sporazum u Minhenu kojim je Nemačkoj dozvoljeno da pripoji Sudetsku oblast, deo Čehoslovačke sa nemačkom nacionalnom manjinom. Minhenski sporazum smatra se presudnim aktom kojim je Hitleru otvoren put za otpočinjanje Drugog svetskog rata. 

1940. Rumunija je u Drugom svetskom ratu istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila s Jugoslavijom, Turskom i Grčkom. 

1941. U Babi Jaru, kod Kijeva, Nemci su u Drugom svetskom ratu u masakru nad Jevrejima, koji je trajao dva dana, pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu. 

1957. U Zapadnom Pakistanu je poginulo oko 300 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju cisterni sa naftom. 

1958. Emitovan je prvi zajednički program TV odašiljača u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. 

1967. Međunarodni monetarni fond okupio je svojih 106 članica na sastanku u Rio de Žaneiru, gde je odobrena reforma svetskog monetarnog sistema. 

1970. Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat preuzeo je dužnost šefa države posle smrti Gamala Abdela Nasera, a 5. oktobra je formalno postao predsednik države. 

1972. Japan i Kina su normalizovali diplomatske odnose. 

1979. Papa Jovan Pavle II je, tokom prve papske posete Irskoj, uputio apel za mir u Severnoj Irskoj pred više od milion ljudi u Dablinu. 

1979. Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema zbačen sa vlasti u avgustu 1979, a potom streljan pod optužbom da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava". 

1988. Mirovne snage UN su za svoj 40-godišnji rad dobile Nobelovu nagradu za mir. 

1993. Jedan od komunističkih veterana i predstavnik tvrde linije evropskih komunista Žorž Marše povukao se, zbog lošeg zdravlja, sa mesta predsednika Komunističke partije Francuske, na čijem čelu je bio dve decenije. 

1994. Ministri odbrane članica NATO na sastanku u Sevilji odlučili su da NATO pojača vazdušne napade na položaje bosanskih Srba. 

1999. Specijalne policijske snage za razbijanje demonstracija brutalno su pretukle demonstrante u Beogradu kada su pokušali da dođu do rezidencije predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i izraze nezadovoljstvo njegovom devetogodišnjom vladavinom. 

2000. Pozivu lidera Demokratske opozicije Srbije na građansku neposlušnost i generalni štrajk zbog pokušaja režima da falsifikuje izborne rezultate od 24. septembra, prvi su se odazvali srednjoškolci u Gornjem Milanovcu i rudari kolubarskog rudnika Tamnava. U narednim danima talas štrajkova zahvatio je celu Srbiju, počela je blokada magistralnih puteva. 

2000. Bivši kanadski premije Pjer Trido umro je u 80. godini. Premijer Kanade od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984, Trido je nakon prvog izbora za premijera pokrenuo pravu "tridomaniju", koja je političarima donela, za njih do tada nedostižan, status zvezda. 

2001. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o borbi protiv terorizma i sprečavanju finansiranja terorista. Rezolucijom je predviđeno uvođenje sankcija svakoj zemlji koja ne bude poštovala antiterorističke mere. 

2002. Učešće avganistanskih sportista na 14. Azijskim igrama, koje su počele u Pusanu u Južnoj Koreji, označilo je njihov povratak na međunarodna takmičenja, posle osam godina odsustva. 

2003. Sud u Beogradu osudio je haškog begunca Milana Lukića i Olivera Krsmanovića iz Višegrada (obojica u bekstvu) i Dragutina Dragičevića iz Srebrenice na 20 godina, a Đorđa Ševića iz Rume na 15 godina zatvora za ubistvo 16 Muslimana iz mesta Sjeverin oktobra 1992. godine. 

2004. Sultan Hasanl Bolkiah od Bruneja potpisao je novi Ustav koji će omogućiti održavanje prvih izbora od 1962. godine u ovom, naftom bogatom, kraljevstvu.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
Our website is protected by DMC Firewall!