IZ MOG UGLA

Pad sa krova savršen zločin ili nesreća ?

BEOGRAD - Da li padovi sa krova zgrade ili terase višespratnice predstavljaju "savršen zločin" - bez dokaza i bez svedoka, ili su nesrećni slučajevi u kojima ljudi ginu jer su popravljali antenu, crep ili su pak rešili da upravo tako izvrše samoubistvo.

Odgovor kriminalistike je da "savršenog zločina nema", već samo loših istraga, a praksa tvrdi da se upravo zbog niza propusta ti slučajevi uglavnom tretiraju kao nesreće ili samoubistva, a čak i kada stignu do suda, najčešće se krivično delo ne dokaže.

Beogradski advokat Zora Dobričanin Nikodinović smatra da je broj slučajeva "pao sa krova", "pao sa terase" postala ozbiljna društvena pojava, jer je prerastao meru slučaja i prostor za toleranciju te da bi izlazak na krov morao da se zakonski reguliše.

"Lično smatram i kao građanin i kao profesionalac, da je neophodno izlazak u prostor na krovu zgrade zakonski regulisati - ko, pod kojim uslovima i na koji način može da izađe na krov zgrade, inače se na ovaj način otvara prostor za veliku manipulaciju, a možda čak i za 'savršen zločin'", rekla je Dobričanin Nikodinović Tanjugu.

Prema njenim rečima, kada neko odluči da skoči s mosta - neko prođe i može to da vidi.

"A kako će se videti da li neko nekog gurne ili odvede da bi ga gurnuo ili podstrekao na samoubistvo, sa šestog, osmog 10. ili 26. sprata", navela je advokatica koja tvrdi da krov zgrade predstavlja opasan prostor koji je nemoguće kontrolisati, jer u takvim situacijama u najvećem broju slucajeva uglavnom nema svedoka.

Zbog toga, kako je navela, smatra da bi nadležni trebalo da razmisle o predviđanju strogih zakonskih propisa, pa da se u slučaju nepoštovanja uvede prekršajna odgovornost, a ako i to ne bude dovoljno onda čak i krivična.

Dobričanin Nikodinović kaže da bi u urbanim sredinama gde postoje skupštine stanara to pitanje moglo da se uredi tako što bi onaj koji želi da se penje na krov zgrade morao da zatraži odobrenje, ili saglasnost od nekog organa bilo od skupštine stanara tamo gde one postoje ili od mesne zajednice ili opštine.

"Svi ti prostori i izlazi na krov zgrade morali bi da budu obezbeđeni i da ključ stoji, na primer, kod predsednika skušptine stanara i da samo uz njegovo odobrenje i nadzor, ili lica koje on ovlasti, može da se iz opravdanih razloga izađe na krov zgrade, a kod privatnih kuća kod vlasnika objekta", napomenula je Dobričanin Nikodinović.

Profesor kriminalistike na Kriminalističko-policijskoj akademiji Zoran Đurđević slaže se da bi u cilju prevencije ovakvih slučeva bilo najbolje zakonski urediti ko i pod kojim uslovima može da se nađe na krovu zgrade.

On smatra da ne postoji savršen zločin, odnosno krivično delo, već samo nesavršene istrage i propusti u toku istrage.

"Kada bi 100 ljudi pitali da definišu savršenstvo nečega dobili bi 100 različitih odgovora. Kao što ne postoji savršen čovek, tako ne postoji ni savršeno krivično delo", rekao je profesor Tanjugu.

Kada su u pitanju padovi sa krova kriminalistika bi, kako je naveo, prvo postavila pitanje - da li postoji mogućnost da je pad sa krova posledica radnje krivičnog dela - ubistvo, samoubistvo ili je nesrećan slučaj.

Tu se, kako je naveo Đurđević, postavlja niz pitanja, kao što su - zašto je neka osoba na krovu, da li je tu trebala da bude ili nije, da li se popela tu zato jer ju je neko nagovorio da se popne na krov, da li je taj neko ko je nagovorio tu osobu da se popne imao u vidu zdravstveno stanje te osobe da, na primer, koristi neke lekove zatim, da bi on u toku boravka na krvou mogao da se oklizne I padne usled čega bi nastupila smrt.

"Najbitnije pitanje je zašto je neka osoba na krovu - da li postoji jak razlog ili ju je nagovorila druga osoba", naveo je profesor ukazujući da se to u krivičnom pravu zove "teorija ekvivalentne uzročnosti" koja ukazuje na uzročnu vezu radnje i posledice krivičnog dela ubistva.

Prema njegovim rečima, ono što bi mi trebalo da uradimo je da eleminišemo faktore koji mogu do toda dovesti.

"Da li će to biti adekvatna rešenja u zakonu o stanovanju gde će se regulisati na poseban način da na krovu ne bi trebalo da budu lica koja za tim nemaju potrebe, ili da prilikom izlaska na krov treba posedovati određenu opremu, da se to radi samo u pratnji stručnih lica, koja imaju dozvolu ili licencu da vrše popravke na krovu...", naveo je profesor.

Prema njegovim rečcima, kod ovakvih slučajeva treba imati u vidu u kom stepenu učinilac može da planira krivično delo i da ga izvrši sa što manjim stepenom verovatnoće da će ga policija otkriti.

U toj analizi u ozbir se mora uzeti forenzička svest učinioca - odnosno njegova svest o značaju traga koji bi izvršenjem dela mogao da ostavi iza sebe.

Profesor kaže da nije retka situacija da se izvrši ubistvo, a da se leš ostavi na železničku prugu gde posle nailaska voza policija ima problem ne samo kod utvrđivanja tragova, već i identifikacije osobe koja je usmerćena na taj način.

"S druge strane, kriminalista sa svojom stručnošću može pronaći tragove koji će ukazivati ne samo na nasilnu smrt, već i da li je lice došlo na mesto gde je pronađen leš ili je možda donet na to mesto", naglasio je Đurđević.

Pored toga, kako je naveo, treba imati u vidu i tehničku opremljenost policije odnosno posedovanje tehničkih sredstava kojima se na efikasan i adekvatan način mogu aservirati tragovi.

U proteklom periodu bilo je više "padova".

Aleksandar S. (22), u utorak je pao sa solitera u Kragujevcu koji meštani zovu "Ipsilon", a prema pisanju medija on je sedmi po redu koji je na tom mestu na taj način skončao život.

Aranđel Majkić (21), sin biznismena Milorada Majkića skončao je padom sa krova kuće u Radanskoj početkom avgusta.

Ivan Komlenović (34) okončao je život skočivši sa zgrade u centru Banja Luke.

Muškarac iz Kraljeva u junu je teško je povređen pošto je pokušao samoubistvo skokom sa zgrade u kojoj je stanovao.

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
Our website is protected by DMC Firewall!