IZ MOG UGLA

Oslobađanje Šešelja u korist Vučića

Oslobađajuća presuda lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju bila je u neku ruku očekivana, kaže politički analitičar Dušan Reljić. On za Dojče vele procenjuje kome to ide na ruku.

Dojče vele: Gospodine Reljiću, umesto moguće 28-godišnje zatvorske kazne u slučaju Vojislava Šešelja, on je oslobođen. Kako vi to razumete?

Dušan Reljić: U Haškom sudu za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji mnogo toga je išlo naopako. I ne samo u ovom procesu. Nekoliko generala iz Hrvatske i Srbije najpre je osuđeno na po 30 godina zatvora, a u drugostepenom postupku su oslobođeni. To znači da ovaj sud nije sledio jasnu liniju i da su vrlo često presude donošene zahvaljujući mišljenju pojedinih sudija, a ne jasnoj pravno-utemeljenoj liniji. Mnogi kritičari su u slučaju Vojsilava Šešelja od samog početka bili ubeđeni da je reč o pogrešnoj optužnici. Svako ko je tada živeo u Jugoslaviji i koje hteo da čuje i vidi, u Šešelju je uvek video ono što on u stvari jeste: običan politički klovn koji je svojim snažnim izjavama trovao političku atmosferu i s neponovljivom brutalnošću se odnosio prema svojim političkim protivnicima. Ali, sama pomisao da je taj politički klovn tokom ratnih dešavanja imao nešto da kaže je pogrešna. Jer, nedvosmisleno je bilo još tada, da je on samo marioneta u rukama vlastodržaca – u ovom konkretnom slučaju u rukama Slobodana Miloševića.

Ova oslobađajuća presuda je prava bomba na unutrašnjopolitičkom planu i to usred izborne kampanje – 24. aprila se u Srbiji održavaju parlamentarni izbori. Koliko još podrške u srpskoj javnosti ima Šešelj, čovek prošlosti? Možda i više nakon presude?

Sva istraživanja daju njegovoj partiji oko pet procenata. To bi moglo da bude dovoljno da uđe u parlament. On bi mogao da ojača zbog ove presude i verovatno neće dobiti pet, već možda šest ili sedam procenata. Kada se pak malo razmisli kome to zapravo koristi, onda je to najverovatnije sadašnji premijer Aleksandar Vučić, koji je pre 20 godina bio njegov blizak saradnik, takoreći Šešeljev politički sin. On će iz ovoga da izvuče korist. S jednim opasnim desničarem u parlamentu koji će izlaziti sa glupavim izjavama, Vučić može da se prikaže kao zaštitnik demokratije i evropskih vrijednosti. Tako će on svojim kvazi-političkim partnerima u zapadnoj Evropi postati važniji nego što je bio do sada. Tako da će presuda u tom smislu više koristiti političkom establišmentu u Beogradu nego što će mu naštetiti.

Dusan Reljic

Dušan Reljić: Od početka je optužnica bila pogrešna

Vojislav Šešelj je sa svojim političkim parolama čovek prošlosti. Njegovo huškanje protiv Hrvatske ima u sebi elemente patološkog. Gledano sa sociološkog aspekta, ko sa njim bije bitke prošlosti?

Postoji veliki broj ljudi u bivšoj Jugoslaviji – u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini – koji bi još jednom rado ponovili bitke koje su vodili ranije. Poslednjih godina, a posebno od izbijanja ekonomske krize, desničarski populizam postao je snažniji u svim delovima bivše Jugoslavije, nego što je to bilo u vremenu nakon 2000 godine, kada su na vlasti u Srbiji bile liberalno-demokratske vlade. Mi danas imamo i u Beogradu, kao i u Zagrebu, na vlasti vlade koje su pod krinkom nekadašnjih ratnih huškača, koji često koriste istu retoriku u međusobnim odnosima, instiktivno populističku, koja nije daleko od nekadašnje. U tom smislu je stvorena politička baza koja omogućava zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba, i Zagreba i Beograda. Međutim, to što je region u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, a veliki deo regiona već je i u NATO, to znači da će, bez obzira na verbalne eskapade, u Beogradu i Zagrebu ostati miran.

Srbija je od pre tačno četiri godine kandidat za pristupanje Evropskoj uniji. Veliki kamen spoticanja na putu ka Briselu je pitanje Kosova. Priznanje nezavisnosti nekadašnje srpske pokrajine i dalje jetabu. Šta je moguće da se dogodi?

Ne mogu ni da zamislim da će se u Beogradu u skorije vreme formirati neka vlada koja će priznati Kosovo. Beograd ne oseća potrebu za tim, tako da je jasno da će proces pridruživanja EU potrajati još mnogo godina, i to ne zbog toga što u Beogradu i u celom regionu moraju da se obave institucionalne reforme i izgradi privreda, već zbog toga što ni Evropa u ovom trenutku ne želi dalja proširenja. U tom smislu, kao prvo ne postoji neposredan pritisak, a kao drugo, Kosovo nije priznato kao nezavisno od pet država EU, kao ni od dve važne članice Saveta bezbednosti. Pitanje kosovske državnosti je veoma daleko od toga da bude rešeno, a narednih godina biće potrebno još mnogo diplomatskih napora da se na tom polju naprave čak i mali pomaci.

Politikolog i novinar dr Dušan Reljić vodi briselski ured nemačke Fondacije za nauku i politiku (Stiftung Wissenschaft und Politik).

Podeli vest sa prijateljima:

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 

PRATITE NAS

KONTAKT

+ 381 65 43 43 646

info@expres.rs

Marketing

ANKETA

Da li će Nikolić i u drugom mandatu biti predsednik Srbije ?

TRENUTNA TEMPERATURA

 
DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd